Samir Torlak za Kompas iz Sarajeva: „Ajmo ba, na noge“

Prvi protest održao se u Sarajevu neposredno posle nesreće, a već desetak dana kasnije proširio se i na druge gradove u Bosni i Hercegovini. Na ulicama je sada narod, a na transparentima jasne poruke vlastima. Zahtevi su tu, čeka se još samo odgovornost.

„Prije ovih protesta, rekao bih da raju nije interesovalo mnogo. Jer mi imamo taj stereotip „ma samo nek se ne puca“, kaže Samir Torlak, učesnik protesta.

„Mi više gledamo, tj. više smo gledali tuđe dvorište nego svoje – tako da kažem.  Raja je gledala sve proteste, Beograd i sve druge gradove u Srbiji, kao bravo, divimo im se, svi su ustali protiv batinaša, – mi smo svi protiv batinaša, a što mi ne ustanemo?
Koja je razlika između Beograda i nas?
I oni su mladi i mi smo mladi, šta nam fali. Dobro jeste Beograd veći grad, mnogo veći od Sarajeva, ali i nas ima dosta“, objašnjava za Kompas Samir Torlak kako je došlo do kolektivnog odgovora na osetljivu tragediju koja je zadesila Sarajevo.

„Duša Sarajeva je trenutno mrtva. Ne znam kako to da opišem. Celi grad tuguje za ovo dvoje, tuguje zbog onoga što se desilo jer smo svi svesni da smo mi krivi.“

Savremena istorija Sarajeva

Samir je u isti mah na protestima očekivao veliki broj ljudi, ali je zbog prethodnog iskustva bio skeptičan. „Imamo primer recimo, iako ja ne poričem i podržavam proteste za Gazu, ali više ljudi se pojavilo na tim protestima nego na onima koji se tiču Bosne i Hercegovine“.

U Bosni i Hercegovini, nažalost, povoda za protest ima dovoljno. Mladi ljudi gube živote na ulici i onda kada nisu pokošeni čekajući tramvaj. Tako su i tokom poslednjih okupljanja oživela sećanja na pojedine slučajeve kada je izostala pravda ili kada je nepravedno izgubljen život. Među tim slučajevima su i smrt Farisa Pendeka kojeg je kroz otvoreni prozor na automobilu upucao u grudi Adem Šuman na raskrsnici u Sarajevu u januaru 2024. Faris Pendek je u trenutku kada je ubijen imao 19 godina, a nakon njegove smrti organizovana su okupljanja.

Protesti su organizovani i nakon nerazjašnjenih okolnosti koje su dovele do smrti Dženana Memića 2016. godine. Te okolnosti su dovele i do toga da je Tužilaštvo BiH u jednom trenutku podnelo optužnicu protiv pet osoba zbog organizovanog kriminala i sprečavanja otkrivanja i dokazivanja stradanja Dženana Memića.

Optužnica je bila podignuta, između ostalih, i protiv bivšeg načelnika za saobraćajne istrage Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo i policijskog službenika. Pravda za Dženana tražila se rame uz rame sa pravdom za ubijenog Banjalučanina Davida Dragičevića.

Sarajlije su u protestne šetnje stupali i onda kada su ubijene dve mlade doktorke Alma Suljić i Azra Spahić na pešačkom prelazu u centru Sarajevu u saobraćajnoj nesreći u maju 2023. Pored ovih slučajeva, sagovornik Kompasa ističe da su žene posebno ugrožene u Bosni i Hercegovini. „Mi imamo veliki problem sa femicidom“, kaže Samir Torlak.

Samir je bio među onima koji su za vreme poplava u Bosni i Hercegovini 2024. bili na području Donje Jablanice nakon što je bujica kamenja i ruševina dovela do smrti 19 osoba. On kaže da je ta katastrofa jedna velika greška sistema. Posebno odeljenje Federalnog tužilaštva Bosne i Hercegovine (POSKOK) ima osnovu da istraži uzroke budući da je pre nekoliko dana preuzelo predmet Donja Jablanica.

„Meni su tada ljudi pokazivali kuće koje su obeležene znakom X koje su navodno nebezbedne za život i koje se moraju rušiti. Sada kada prođem, i dalje vidim te oznake na kućama koje stoje“, kaže Samir za Kompas. On navodi da je Jablanica jedna u nizu tragedija u Bosni i Hercegovini koja je mogla da se preduhitri da je sistem funkcionisao.

Međusobno prepoznavanje i snaga zajedništva

„Na dan nesreće 12. februara, dosta ljudi mi se obratilo jer zna da se bavim aktivizmom i da imam lepu istoriju“, govori Samir. „Meni se obratila moja polusestra (mogu reći polusestra jer je njen otac u velikom delu mene i odgojio) i ona mi je saopštila da se pravi grupa na instagramu za pomoć Eli – devojčici povređenoj u istoj nesreći u kojoj je život izgubio Erdoan Morankić.“

Samir Torlak objašnjava kako je izgledalo prvo okupljanje u Sarajevu. „Ne mogu se setiti koja organizacija je učestvovala u postavljanju prvog protesta, ali je bilo napravljeno kao protesti su 20 minuta i onda: ajmo, raja, razlaz. E pa, ne može.“ Samir nije želeo da se ponovi gušenje protesta time što će se pojaviti neko i saopštiti da je to kraj okupljanja.

Prve proteste u Sarajevu organizovala je neformalna grupa građana ispred Zemaljskog muzeja, ali sagovornik Kompasa navodi da su protesti izrasli u to da zapravo nema organizatora. Pored srednjoškolaca, studenata, osnovaca, na ulici su se okupili, kako on kaže, normalni građani, a ne kako pojedini pokušavaju da ih predstave kao „narkomane“.

„Ja sam bivši reprezentativac, osvajač raznoraznih medalja, licencirani trener, aktivista i volonter – pa kako sam ja klošar? Devojke koje stoje pored mene su studentkinje sve sa visokim ocenama, to su sjajni ljudi, dobri učenici, super sportisti“, kaže Samir. A oni se sada na ulici međusobno prepoznaju i pojedini su postali i prijatelji.

„Između ostalog, upoznao sam jednog momka kojeg sada kada gledam poznajem dve nedelje – ali ja bih državu naopačke okrenuo za njega“, govori Samir.

Nakon organizovanog protesta usledila je blokada centra Sarajeva, a Marijin Dvor i Skenderija su bili blokirani satima. Podrška Sarajevu stigla je iz Mostara, Zenice, Banjaluke, Tuzle i mnogih drugih gradova.

Uk podneo ostavku, vozač oslobođen pritovora

A i na terenu podrška Sarajlijama koji učestvuju u protestu ne jenjava – Samir Torlak kaže da im prilaze ljudi koji žele da pomognu, ali da za sada srednjoškolci, studenti i građani žele da ostanu samostalni u pobuni. „Ne radimo ni sa jednom strankom iako nas dosta ljudi optužuje da jesmo deo.“

A rezultati protesta su već vidljivi. Premijer Kantona Sarajeva Nihad Uk podneo je ostavku, a pritisak javnosti sačuvao je vozača tramvaja koji je upravljao, Adnana Kasapovića, time što je doprineo da kantonalni sud odbije da odredi pritvor od 30 dana.

„Mi znamo da vozač nije kriv“, navodi za Kompas Samir Torlak. „Mi znamo da je sistem kriv, a da je on samo žrtva sistema isto kao što su Ela, Erdoan i Faris Pendek i Dženad Memdić i svi ostali. Samo zato što se našao na krivom mestu u krivo vreme. I pokušali su na njega da sve svale kako bi se gospoda u foteljama izvukla.“

„Naravno da to nismo dozvolili, istog dana smo izašli, hteli su da mu odrede pritvor i taj isti pritvor su odbili. Mi smo skandirali: Nisi sam Adnane. A tu su bile i njegove kolege na protestu i njima svaka čast. Veliki pozdrav od mene. Izašli su sami i protestovali za njegovu slobodu“, kaže Samir.

„Obradovalo me što raja više nije tog mentaliteta. Halo ba, pa izgubili smo mladog umetnika. Devojčica, pre svega, sportistkinja je ostala bez noge. Nije se ona bavila streljaštvom pa da može nastaviti – ona se bavila ritmičkom gimnastikom. Ona više nikad neće obući triko i izaći na podij kao što je mogla do sada.
I raja je posle svega toga rekla: ma dosta mi je više, ajmo ba na noge.“

Huligani, dva minuta snimka, izbegavanje odgovornosti, političko prepucavanje

Početak istrage o uzroku nesreće obeležile su kontradiktorne izjave budući da je prva informacija bila da su snimci iz tramvajske kabine uključeni u istragu, a zatim je saopštenje Tužilaštva Kantona Sarajeva navelo da videonadzor u tramvaju koji je iskočio iz šina nije bio u funkciji, te da je iz tramvaja preuzet hard disk na kome se nalazi poslednji sačuvan snimak iz 29. novembra 2025. godine. Tužilaštvo je navelo da „postoji osnovana sumnja“ da je vozač počinio krivično delo ugrožavanja sigurnosti, međutim „dva minuta“ snimka nedostaju.

To je još jedna nit koja vezuje pravosudni sistem regiona i ukazuje na još jednu sličnost sa Srbijom. Ali tu se paralela ne završava. Građani, studenti, srednjoškolci našli su se na ulici sa transparentom: Mi nismo huligani. Po svemu sudeći, mehanizam za ostajanje na vlasti je regionalno prepoznatljiv. 

„Mi nismo nikakvi huligani, svaki incident koji se desio na protestima dogodio se zbog ljudi koji su došli tu da prave probleme. Isto kao kod vas. Zbog „studenata koji žele da uče“, objašnjava sagovornik.

„Meni definitivno najlepša slika sa protesta u Srbiji: devojka iz Novog Pazara. Kad sam to video, rekao sam: Srbijo, ustala si, svaka ti čast – sada ćemo i mi“ kaže Samir. A sami studenti iz Srbije sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru, uputili su javno podršku građanima Bosne i Hercegovine.

Frenkie kaže

Kao i u školama u Srbiji, u Sarajevu se na učenike vrši svojevrsan pritsak. „Deca su krenula masovno da izlaze iz škole zato što je njihova koleginica, drugarica, sestra ostala bez noge. Zato što je naš drug, brat, jaran ostao bez života. Ja više nikada neću videti Erdoana na ulici. Neće ga videti ni njegova majka, nit otac, nit iko“, objašnjava Samir Torlak.

„I to vama raja u Beogradu govorim. Nemojte nikoga da se plašite. Ni policije, ni batinaša, roditelja ili škole, izađite. Promenimo ovu sredinu više. Dosta nam je i nacionalizma i lopova i korupcije. Dosta nam je Aleksandara Vučića i sličnih.“

O sličnostima u regionu, sagovornik Kompasa navodi da nacionalne razlike stoje samo onda kada treba zavaditi narod. „Kao što postoji u onoj pesmi Frenkija Hajmo ih rušit: vi predstavljate tri naroda, a kradete u timu“, citira on.

Mladost na ulicama Sarajeva bori se za ono što smatraju da će neminovno doći. „Mi smo mladi“, navodi Samir, „njihovo će proći jako brzo i oni su se prepali što smo mi ustali, a mi nismo na kolena još stali. Tek smo počeli“, kaže za Kompas Samir Torlak iz Sarajeva.

Vasilija Antonijević / Kompas

Pročitajte i