Ruska hibridna pretnja važnim izborima u Evropi
Rusija je od napada na Ukrajinu intenzivirala hibridni rat. To uključuje kampanje dezinformisanja i hakerske napade. Nemačka je posebno zabrinuta zbog izbora – evropskih i u svoje tri osetljive pokrajine.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer upozorava na rastuću pretnju hibridnih napada Rusije, na primer širenjem dezinformacija ili špijunaža.
„Doživljavamo zaista novu dimenziju pretnji kroz rusku agresiju“, rekla je Fezerova za Ziddojče cajtung od ponedeljka, prenosi dpa.
Laži, masivno dezinformisanje i hakerski napadi
„Vidimo pokušaje uticanja kroz laži, kroz masivno dezinformisanje, ali i špijunaža je barem isto toliko aktivna“, rekla je Fezerova.
Ona je Kremlj optužila i da ciljano usmerava izbegličke talase prema zapadnoj Evropi. „Rusija želi da destabilizuje Evropu i pomoću migracija“, rekla je ministarka.
Najavila je da se nemačka vlada osposobljava za odupiranju uticajima Rusije u zapadnoj Evropi, a kao posebno važnu je istakla zaštitu predstojećih izbora.
„Moramo da se osiguramo protiv hakerskih napada na izborna tela ili na prenos izbornih rezultata“, rekla je. U junu se održavaju izbori za evropski parlament, a u septembru pokrajinski izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu.
Desničari otvaraju vrata ruskom utucija u zapadnoj Evropi?
Ona je desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD), koja vodi u sve tri istočne pokrajine pred jesenje izbore, prebacila bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ocenivši i da ta stranka prezire modernu Nemačku.
AfD se, dodala je, od stranke koja je protiv Evrope pretvorila u stranku koja je protiv ustava, pa nije isključila ni mogućnost zabrane AfD „ako agresivno pokuša da ugrozi ustavni poredak“.
Služba za zaštitu ustavnog poretka AfD drži pod prismotrom kao osumnjičenu za desničarski ekstremizam.
U Saksoniji-Anhaltu i Tiringiji Služba za zaštitu ustavnog poretka je lokalne odbore AfD formalno klasifikovala kao ekstremno-desničarske. (Kompas)