Rusija skinula oznaku tajnosti s Hitlerovih dokumenata za SSSR: Barbarosa imala plan za Staljina

Dokumenta je javnosti na uvid dao Igor Kostjukov načelnik Glavne obaveštajne uprave ruskog Generalštaba, a preneli su ih ruski mediji.

U pitanju su dokumenta do čijih su kopija navodno ruski obaveštajci došli samo 11 dana pošto je operacija Barbarosa ustanovljena. Konačne odgovore proverom ovih dokumenata daće istoričari, pošto ostaje nejasno zašto je Rusija uprkos dobrim obaveštajnim podacima i u trenutku početka Barbarose izvozila vozovima čelik i druga dobra Nemačkoj u okviru ranije dogovorene saradnje.

Šta piše u dokumentima?

U planu operacije Barbarosa koji je objavila Rusija navodi se da Adolf Hitler zahteva da se SSSR pobedi u roku od tri meseca i da predsednik Josif Staljin bude uhapšen i odveden u Berlin.

Nemci su po ovom planu želeli da već u avgustu 1941. potpuno završe rat na Istočnom frontu i da u septembru izvrše invaziju na Veliku Britaniju.

„Plan Barbarosa“ je prvobitno trebalo da bude započet u maju 1941, ali je pomeren zbog otpora na koji su nacisti naišli u Jugoslaviji i Grčkoj.

Operacija je zvanično pokrenuta 22. juna 1941. godine bez objave rata.

Zašto su baš sad objavljena ova dokumenta?

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je to uradilo povodom Dana pobede (9. maj), kao i da je proteklo dovoljno vremena da može da se skine oznaka tajnosti.

Svetski mediji tvrde da je to urađeno u cilju promene medijske slike zbog osude napada na Ukrajinu, odnosno opravdanja „specijalne vojne operacije“. Cilj je navodno predstavljanja Rusije kao jedinog iskrenog borca protiv nacizma, pošto je i predsednik Vladimir Putin u više navrata isticao da „Ukrajince treba denacifikovati“.

Šta kažu istoričari?

Javnosti je svakako najzanimljiviji plan za hapšenje i odvođenje Staljina, što do sada nije bilo poznato. Prve reakcije ruskih i evropskih istoričara govore da ideja za odvođenje Staljina u zatočeništvo zvuči logično u skladu sa Hitlerovim planovima i nacističkom dogmom.

Nekadašnji jugoslovenski i evropski istoričari imali su podeljeno mišljenje o tome koliko je otpor u Jugoslaviji i Grčkoj (naročito u leto i jesen 1941) zaista odložio, a zatim otežao puno sproveđenje „Plana Barbarosa“, koji je već te zime zapao u zastoj zbog kašnjenja.

Objavljivanje dokumenata Ministarstva odbrane Rusije moglo bi da posle detaljne provere dodatno rasvetli da li je 150 nemačkih divizija moglo brže da napreduje da su bile pojačane i snagama koje su neplanirano morale da budu stacionirane na Balkanu.

V. Ž./Kompas