Rumunija obeležila 35. godina od pada Čaušeskua: Gde su Rumuni bili, a gde su danas u odnosu na Srbe?

Revolucija, koja je započela u Temišvaru, brzo se proširila širom zemlje, donoseći kraj vladavine porodice Čaušesku.

Kako je sve počelo?

Sve je počelo 16. decembra, kada su radnici i građani Temišvara izašli na ulice, protestujući zbog ekonomske stagnacije, političkih represija i sve težih životnih uslova.

Demonstracije su se ubrzo pretvorile u masovne nemire, a 21. decembra, dok je Čaušesku pokušavao da održi kontrolu organizovanjem mitinga u Bukureštu, situacija je izmakla kontroli. Umesto potpunog okupljanja njegovih pristalica, u glavnom gradu su izbile masovne demonstracije.

Miting podrške se ispostavio kao fijasko jer je većina građana bila naterana da dođe na njega. Oni su tokom govora Čaušeskua počeli da mu zvižde, a potom i da ga gađaju svime što im se našlo pri ruci, zbog čega ga nikad nije ni završio.

Diktator je potom izveo vojsku sa tenkovima na ulice Bukurešta i drugih rumunskih gradova, ali se ubrzo ispostavilo da će to biti greška koja će samo ubrzati njegov pad.

Suđenje i smrtna kazna

Vojska, koja je bila verna Čaušeskuovom režimu, okrenula je leđa svom lideru. Predsednik Rumunije je 22. decembra je pobegao iz Bukurešta u Trgovište.

Nakon niza dramatičnih događaja i obračuna građana s vojskom na ulicama, Čaušesku i njegova supruga su uhvaćeni i uhapšeni, nakon što ih je na ulici prepoznao jedan od policajaca.

Suđenje koje je usledilo bilo je brzo i brutalno. U suđenju koje je trajalo samo nekoliko sati, oboje su optuženi za zločine protiv države i naroda, uključujući pljačku narodnih resursa, organizovanje represije protiv opozicije i građana. Iako su im pokušali pružiti minimum pravde, suđenje je bilo politički motivisano.

Presuda je bila smrtna kazna koja je izvedena na Božić, 25. decembra 1989. godine, a rumunska nacionalna televizija je uživo prenosila streljanje Nikolaea i Elene Čaušesku u dvorištu vojne baze u Trgovištu (80 kilometara severno od Bukurešta).

Kuriozitet je da je streljanje Nikolaea i Elene Čaušesku uživo prenosila i Radio televizija Beograd (današnji RTS).

 Koliko je bilo žrtava?

Revolucija koja je dovela do pada komunističkog režima nije bila bez žrtava. Prema zvaničnim podacima, tokom sukoba i demonstracija širom Rumunije, poginulo je najmanje 1.100 ljudi, dok je više od 3.000 bilo ranjeno.

Mnogi su poginuli u okrutnim okršajima sa vojskom i snagama bezbednosti lojalnim Čaušeskuovom režimu. Iako su u godinama koje su usledile broj žrtava često preispitivan (prvih godina je preuveličivan da bi se revoluciji dalo na većem značaju), revolucija je ostala duboko urezana u kolektivno pamćenje Rumunije.

Rumunija 1989. i Rumunija 2024.

Pad Čaušekuai njegove diktatorske vlasti označio je početak demokratizacije zemlje. Iako su ovi događaji doneli oslobođenje, duboki tragovi njegove vladavine nastavili su oblikovati društvo Rumunije još dugo nakon pada režima.

U Rumuniji i danas postoje oni koji tvrde da se u vreme Čaušeskua nije živelo toliko loše, slično kao što neki u Srbiji misle da se devedestih u vreme Slobodana Miloševića živelo bolje nego danas.

Međutim, zvanični podaci o tadašnjem životu u Rumuniji demantuju te tvrdnje (isto kao i zvanični podaci o životu u Srbiji devedesetih, ali to je za neku drugu priču). Prosečna plata u Rumuniji 1988. godine bila je četiri američka dolara. U godini revolucije, prosečna plata u Rumuniji bila je 1.000 leja što je preračunato u današnje vrednosti 20 evrocenti.

Postoje brojna svedočenja tadašnjih Jugoslovena koji su putovali u Rumuniji da se tamošnji narod obraduje čak i kad mu date pomorandžu. U depešama ambasade Jugoslavije iz 1989. godine vidi se da je život u toj zemlji bio toliko težak, da je zbog nestašice svih životnih namirnica čak i toalet papir predstavljao luksuz za građane.

Današnja prosečna plata u Rumuniji iznosi oko 6.000 novih leja (RON) što je otprilike oko 1.250 evra. Glavni problem Rumunije predstavlja velika razlika u životnom standardu. Bukurešt, Konstanca i nekoliko većih gradova ima neuporedivo bolji standard od ruralnih područja gde se život čak smatra težim nego u nekim zemljama koje nisu članice Evropske unije.

Prema podacima iz 2023. godine, BDP (bruto društveni proizvod) Rumunije iznosi oko 380 milijardi američkih dolara, što je čini drugom po veličini ekonomijom u regionu Centralne i Istočne Evrope, odmah nakon Poljske.

Rumunija je prema ocenama ekonomista zabeležila solidan ekonomski rast u poslednjim godinama, sa prosečnim rastom BDP-a od oko 4 odsto godišnje pre nego što je pandemija kovida 19 uticala na globalnu ekonomiju. Oporavak nakon pandemije takođe je bio brz, sa povećanjem u 2021. i 2022. godini.

Gde je Rumunija danas u odnosu na Srbiju?

Poređenja radi, prosečan BDP po glavi stanovnika, čime se izražava standard života, u Rumuniji je 19.000 američkih dolara po glavi stanovnika na godišnjem nivou, a u Srbiji je 9.000. Stopa nezaposlenosti u Rumuniji kreće se u opsegu od 5 do 6 procenata, a u Srbiji je preko 9 odsto.

Prema „The Economist Democracy“ indeksu koji ocenjuje demokratske procese u zemljama širom sveta, Rumunija se smatra “punom demokratijom”. Iako postoje izazovi u pogledu borbe protiv korupcije i vladavine prava, ocenjuje se da je Rumunija kao članica Evropske unije izuzetno napredovala u poslednjih 20 godina u pogledu demokratizacije društva.

Srbija je prema istom ovom indeksu ocenjena kao “hibridni režim” što znači da ima elemente demokratije, ali i ozbiljne probleme u pogledu slobode medija, političkih prava i vladavine prava.

V. Živanović / Kompas