Tri decenije od genocida u Ruandi
Ruanda od nedelje obeležava 30. godišnjicu genocida. Većinski Hutiji su 7. aprila 1994. počeli masakr manjinskih Huta. Uprkos decenijama obnove, obrazovanja i podsećanja, vidljiv je napor pojedinih u zemlji da stvore neki novi, ugodniji narativ.
U nedelju je 30 godina od početka genocida u Ruandi. Predsednik Pol Kagame je pomogao da se zaustavi. U potonjim decenijama, uz čvrstu vlast, nastoji da se žrtve masakra ne zaborave, a istorija ne promeni.(Screenshot: Pol Kagame, X)
Ruanda u nedelju počinje još jednu nedelju mučne komemoracije žrtvama genocida. Pre 30 godina, ekstremisti većinskih Huta počeli su stodnevni masovni masakr manjinskih Tutsija.
Za nešto više od tri meseca, u jednoj od najmračnijih epizoda XX veka, ekstremisti su pobili više od 800.000 ljudi, uglavnom Tutsija.
U tri decenije od tada, mala centralnoafrička država se obnovila pod čvrstom upravom predsednika Pola Kagamea.
Nekada pobunjenička armija Kagameovog Patriotskog fronta Ruande je igrala ključnu ulogu u zaustavljanju klanice.
Svet se isto seća: „Nikada više“
Godišnjicu obeležavaju i Ujedinjene nacije i Afrička unija, javlja AFP.
“Ove godine, setimo se trulog korena genocida: Mržnje”, rekao je generalni sekretar UN povodom godišnjice. “Svima koji mogu nastojati da nas podele moramo poslati jasnu, nedvosmislenu poruku: Nikada više”.
Kao i prethodnih godina, Kagame će zapaliti plamen sećanja kod Memorijala genocida u Kigaliju, gde je sahranjeno oko četvrt miliona žrtava.
Tokom nedelje komemoracije, na javnim mestima i radiju neće biti muzike. Nema ni prenosa sportskih događaja, kao ni emitovanja filmova na televiziji.
Mediji usijavali ekstremiste da siluju, sakate, kolju i streljaju
Ekstremisti i milicije Huta su masakr Tutsija počele 7. aprila 1994. Povod za početak dala je pogibija predsednika Džuvenala Habiarimana u avionu oborenom iznad Kigalija prethodne noći.
Hutije je sve vreme podjarivala propaganda mržnje protiv Tutsija na radiju i televiziji.
Hutski ekstremisti su žrtve ubijali vatrenim oružjem, sekli, klali i osakaćivali mačetama i noževima. Ujedinjene nacije procenjuju i da je i silovano 100.000-250.000 žena. Masovne grobnice iskrsavaju do danas.
Stotine zločinaca izmaklo pravdi, zloupotreba suđenja
Traumatično nasleđe genocida, međutim, i dalje se oseća i odzvanja regionom.
Ruanda je 2002. formirala lokalne sudove za procesuiranje zločinaca. Preživeli su na suđenjima mogli da čuju ispovesti od svojih krvnika. Sudovi su za 10 godina obradili neverovatnih 1,2 miliona slučajeva.
Bilo je, međutim, i značajnih propusta. Organizacije za ljudskih prava su ukazivale na zloupotrebe.
Uz to, stotine optuženika je do danas izmiče pravosuđu, a mnogi mirno žive u susednim Kongu i Ugandi. Do sada, Ruandi je izručeno samo 28 ljudi.
Nova generacija gura novi, umiveni narativ
Dvoje od troje današnjih Ruanđana rodilo se posle genocida. U školama su o masakru učili iz pomno praćenog gradiva.
Uprkos tome, mnogi među njima danas žele da iskrive bolnu, neprijatnu istoriju i iskuju sebi prijatniji narativ. (Kompas)