REM odbio predlog da se televizijama vrati obaveza emitovanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odbiLo je predlog da se u pravilnik o uslovima za izdavanje nacionalne dozvole vrati obaveza televizija da imaju najmanje 20 odsto kvalitetnog programa. Svoju odluku obrazložili su tumačenjem reči ‘više’.
Ilustrativna fotografija: Envato
Pravilnik o izricanju mera televizijama je stavljan van snage, a predlozi za unapređenje izveštavanja tokom predizborne kampanje nisu usvojeni.
Šta se dogodilo?
Savet REM-a je u utorak 7. maja na vanrednoj sednici usvojio 15 podzakonskih akata, za koje su imali obavezu da usvoje šest meseci od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima, piše Cenzolovka.
Nacrti podzakonskih akata bili su na javnoj raspravi 20 dana tokom aprila, zbog čega su pojedine organizacije civilnog društva, među kojima je i Slavko Ćuruvija fondacija, zatražile od REM-a da se produži rok za javnu raspravu o novim pravilnicima.
To se nije desilo i REM je, nakon razmatranja sugestija, predloga i primedbi učesnika javne rasprave, usvojio pravilnike. Oni se odnose na zaštitu ljudskih prava, zaštitu maloletnika, obaveze medija tokom izborne kampanje, na uslove i kriterijume za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge…
Od 83 podneta predloga, čak 64 su odbijena, 15 je prihvaćeno u celini, a četiri delimično. Većina usvojenih predloga je, međutim, proceduralne prirode.
Predlozi odbijeni
Nakon što je Cenzolovka otkrila da u nacrtu novog REM-ovog Pravilnika o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge, nema obaveze televizija da petinu njihovog sadržaja čini takozvani kvalitetan program, Slavko Ćuruvija fondacija je, zajedno sa medijskim organizacijama i Crtom, uputila REM-u predlog o vraćanju obaveze zastupljenosti najmanje 20 odsto dokumentarnog, naučno-obrazovnog, kulturno-umetničkog ili dečijeg programa. Istu sugestiju REM-u uputila je i Junajted medija. Oba predloga su odbijena.
U obrazloženju, Regulator je naveo da Zakon o elektronskim medijima propisuje u članu 56, da se pod opštom medijskom uslugom smatra više različitih vrsta programa/medijskih sadržaja, a reč „više“ se jezičkim i logičkim tumačenjem odnosi na minimalno dva, a potencijalno i više različitih vrsta programa.
„S tim u vezi, Regulator ne može opštim pravnim aktom niže pravne snage drugačije regulisati predmetnu materiju i obavezati pružaoca medijske usluge na objavljivanje i više vrsta programa od onoga što zakonodovac definiše kao opštu medijsku uslugu“, navodi se u obrazloženju.
Zlonamerno tumačenje zakona
Reč „više“ ne postoji u starom zakonu, dok se u novom, prema tumačenju REM-a, odnosi na minimalno dve vrste programa.
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, kaže za Cenzolovku da je REM-ovo tumačenje zakona zlonamerno i da ide u korist komercijalnim televizijama sa nacionalnom dozvolom, koje tu obavezu godinama nisu poštovale, što pokazuju i izveštaji Regulatora.