Region žalosti: Korupcija ubija, a istorija se ponavlja (na Balkanu)
Jesu li studenti „svetlo“ kako se to često naglašava u poslednje vreme i da li je to nedostajalo kako bi se obasjao putokaz? Koliko je zapravo bio mrak, koliko je u tom slučaju bilo crnilo?
Ilustracija: Uroš Maksimović
Crni dani, po svemu sudeći, postaju sve učestaliji. Nakon velike tragedije u Severnoj Makedoniji kada je u Kočanima umrlo 59 mahom mladih osoba, Dani žalosti postali su Nedelja žalosti. Ljudi u Srbiji su tim povodom ponovo prekinuli pauzu između zvaničnih proglašenja dana žaljenja.
Ipak, kolektivna trauma i bol se mogu odložiti, tako je bar ako se može suditi prema onima koji su doneli odluku da se nakon Ribnikara 3. maja 2023. odloži proglašenje Dana žalosti zbog košarkaškog meča između Partizana i Real Madrida. I ubrzo posle toga, Srbija je imala veći bilans mrtvih.
Srpski studenti unose tektonske promene
Sada kada je i 16. žrtva podlegla povredama nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, u vazduhu lebdi težina još jednog minuta tišine kojom se od 1. novembra prošle godine odaje pošta stradalima. Među transparentima na ulicama Niša, Kragujevca, Novog Sada i Beograda nalazi se i jedan koji sumira inicijalni povod reakcije studenata, profesora, a zatim i preostalog stanovništva: „Korupcija ubija“.
Protesti u Srbiji su odjeknuli u medijima toliko da je čak i javnost u Grčkoj pozivala mlade da se ugledaju na studentske akcije u Srbiji. Profesor Nebojša Romčević javno je na grčkom pisao političaru Janisu Varufakisu, tražeći da se dodeli priznanje tektonskim promenama koje srpski studenti unose u savremeno društvo. Kolevka demokratije koja je inače sklona demonstracijama, u poslednje vreme deli slike Beograda, Niša i Kragujevca i poredi ih sa slikama Atine kada su se na ulicama našle „stotine hiljada“ tražeći odgovornost za smrt 57 ljudi u sudaru dva voza 28. februara 2023. u blizini Larise.
Prikrivanje od strane državnih zvaničnika, ljudska greška koja je dovela do nesreće i loše održavanje mreže železnice pokrenula je grčku javnost da insistira na odgovorima ili makar, po ugledu na Srbiju, obori aktuelnu vladu.
Da je bilo sve po zakonu…
Balkan ponavlja istoriju i traži pravdu dok solidarno proglašava Dan žalosti zbog događaja u teritorijalno bliskim državama. Istorija se ponavlja toliko da ljudi ni ne stignu da zacele. Tako je Cetinje u periodu od samo par godina, sahranilo 11 ljudi u avgustu 2022. a zatim 13 osoba početkom ove godine. U januaru 2025. na ulice je izašla studentska organizacija „Kamo Śutra“, nezadovoljna reakcijom države, i tražila smenu političkih zvaničnika.
Mesec dana kasnije, studenti su ponovo bili na ulicama tražeći odgovornost, ovog puta u Bosni i Hercegovini. Jablanička tragedija u kojoj se kamenolom krunio do trenutka dok ga poplava nije sručila na ljude, pokrenula je spekulacije da li je sve bilo po zakonu. Kamenolom je u svojoj istoriji pre urušavanja imao i zabranu izvođenja radova, ali i firmu koja je finansijski podržana od novca svih građana. I kako kažu prepoznatljivi stihovi Balaševića i natpisi na protestnim okupljanjima, da li bi išta od toga bilo da je bilo sve po zakonu. U poplavi kod kamenoloma 4. oktobra 2024. na teritoriji opštine Jablanica poginulo je 19 osoba. Kamena lavina kretala se kao reka.
Niko nije kriv
Dani žalosti ponekad su održavani skromno, dodeljivani samo po opštinama ili održavani u gradovima gde su se nesreće dogodile ili odakle su poreklom oni koji su umrli. Tako se manje skretala pažnja javnosti budući da su te slučajeve često pratile senke nerazjašnjenih okolnosti.
Pogibija osam rudara u rudniku Soko nakon proboja metana rezultirala je odlukom Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da nema odgovornih za tu nesreću. Prvi april 2022. tada je obeležen kao datum kada svetlo na kraju rudarskog tunela nisu dočekala osmorica zaposlenih rudnika. Po istom principu mesta prebivališta, Dan žalosti proglašen je nekoliko meseci kasnije u Zvorniku kada su umrle dve žene prilikom rušenja visećeg mosta u Ovčar Banji. Sa jedne strane nalazilo se zvanično rešenje o zabrani upotrebe tog mosta, a sa druge 50 ljudi na tom istom mostu.
Balkan je očito plodno tlo za korupciju, ali reći će kritičari i uživatelji relativizacije: korupcije ima svuda. Možda je stvar srazmere. Možda se kompenzuje, možda je velika glad za profitom – pa ta glad pojede i ono malo prostora za dobrobit drugih. Ali ljudi na Balkanu su sada gladni pravde. Ljudi u regionu su gladni slobode i sada hrane svoju decu svime što imaju u kuhinji, dok prate njihove korake kilometrima. I gledaju u njih kao u svetlost, sa očima punih suza.
Vasilija Antonijević/Kompas