Rat Ukrajine i Rusije traje 1.000 dana. Bliži li se kraj?

Invazija Ukrajine u Kremlju je bila zamišljen kao brza „specijalna vojna operacija.“ Umesto toga, rat se protegao na 1.000 dana, sa krajem u magli.

Dan je bio ratni, manje-više kao i drugi. Ruski dronovi i rakete su gađali Kijev, a umorni vojnici su se tukli na bojištima ogromnog fronta.

Iščekujući Trampa sa Bajdenovim raketama

Sa druge strane, dok se pripremaju za povratak nepredvidivog Donalda Trampa u Belu kuću, ukrajinske vlasti sada imaju dozvolu odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena da gađaju ciljeve u dubini Rusije.

Projektilima ATACMS, dometa oko 300 kilometara, Ukrajinci mogu da pogode ruske aerodrome i možda uspore poletanje aviona koji krstarećim bombama gađaju njihove gradove.

Mogu i da nišane ruske linije snabdevanja vojske na frontu, ali analitičari ocenjuju da sve to nije dovoljno za nekakav zaokret na terenu, navodi Rojters.

Drugi politički analitičari se bave procenama koliko je Badenova odluka povećala rizik da se rat proširi.

Isto tako, pokušavaju da predvide kako Tramp namerava da pristupi predizbornom obećanju da će po preuzimanju vlasti brzo okončati rat.

Većina izvora broj civila ubijenih u ruskoj invaziji i bombardovanju Ukrajine procenjuju na oko 12.000.

Uz to, oko šest miliona ljudi je raseljeno ili je izbeglo.

Od blickriga, rat u Ukrajini traje skoro tri godine

Plan ruskog predsednika Vladimira Putina da munjevito obezglavi Ukrajinu je propao u prvim danima invazije. 

Rat se od tada pretvorio u frontovsku borbu u kojoj Ukrajina ne može da zaustavi rusko napredovanje ka zapadu.

Napredak ruskih snaga u Ukrajini zapravo je najbrži u poslednje dve godine.

Rusija danas pod okupacijom drži oko petine ukrajinske teritorije, uključujući i poluostrvo Krim, koje je zauzela deceniju ranije.

Moskva se, izgleda, sprema i da napadne ukrajinske snage koje su u avgustu zaprepašćujuće upale u Kursku oblast.

Guranje za poziciju pred (nemoguće) pregovore

Sve, pritom, ukazuje da zaraćene strane nastoje da osnaže svoj položaj za buduće pregovore o miru.

Međutim, barem koliko se u javnosti zna, jaz između Ukrajine i Rusije nadalje je ogroman.

Kijev zahteva povlačenje Rusa sa cele okupirane teritorije i garancije buduće bezbednosti iz NATO.

Predsednik Volodimir Zelenski insistira da mu je neprihvatljivo primirje kakvo je 2014. zamrzlo sukob i Putinu omogućilo da natenane pripremi nastavak invazije.

Kremlj, pak, želi da izbaci NATO iz jednačine i zahteva povlačenje ukrajinske vojske sa kompletne teritorije koju je Rusija anektirala.

Kompas