Rat u Ukrajini: Kako bi mogao da izgleda mir

Naredne dve nedelje su ključne za Ukrajinu. Izgledi za obnavljanje njene teritorijalne celovitosti – odnosno vraćanje suvereniteta nad Krimom, kao i regijama Donjeck i Lugansk, koje su Rusija nezakonito okupirala i anektirala – gotovo da ne postoje, piše Dojče vele.

Očekivanja Ukrajine

Ukrajinsko rukovodstvo u poslednje vreme više ne insistira na zahtevu za potpunom obnovom teritorijalne celovitosti. Ukrajina stalno ističe svoju težnju ka članstvu u NATO kao garanciju trajnog mira i odvraćanja Rusije od budućih napada. Ipak, nova administracija Donalda Trampa već je odbacila tu mogućnost. I pre toga je među članicama NATO, uključujući i Nemačku, postojala velika doza skepticizma prema brzom prijemu Ukrajine u Alijansu.

Kako stoji Rusija

Rusija odbacuje mogućnost članstva Ukrajine u NATO. Zahteva neutralnost zemlje i ograničenje njenog vojnog kapaciteta. Prema mišljenju zapadnih eksperata, to bi faktički značilo demilitarizaciju Ukrajine, ostavljajući je bez zaštite u slučaju novog ruskog napada, s obzirom na to da ne bi imala zapadne bezbednosne garancije. Moskva odbija predlog o stacioniranju zapadnih vojnika na teritoriji Ukrajine radi osiguranja primirja.

Šta kaže Amerika

Tramp optužuje Ukrajinu za nezahvalnost uprkos milijardama dolara pomoći koje su SAD pružile i insistira na sporazumu koji bi teoretski omogućio Americi pristup vrednim prirodnim resursima te zemlje. Međutim, značajan deo tih resursa nalazi se na teritorijama koje su trenutno pod ruskom kontrolom. Zelenski je spreman da potpiše takav sporazum, ali je ranije zauzvrat zahtevao bezbednosne garancije SAD.

Ostaje nejasno koji su konkretni zahtevi Vašingtona prema Moskvi, osim očekivanja da obe strane postignu dogovor o primirju. Tramp je zapretio Rusiji dodatnim sankcijama i carinama, da bi ubrzo potom izrazio razumevanje za njen postupak. Konkretnije su mere protiv Ukrajine – SAD su obustavile svaku vrstu pomoći ovoj zemlji.

J.G. / Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: