Rat u Ukrajini i đubrivo: Zatvoreno 70 odsto proizvodnih kapaciteta amonijaka u Evropi
Rat u Ukrajini je zadao udarac evropskoj industriji đubriva, koja je već pod pritiskom, ugrožavajući i proizvodnju i kupce.
Foto: EwaStudio/Envato
Evropska unija je u velikoj meri smanjila svoju istorijsku zavisnost od ruskih energenata, kroz diversifikaciju uvoznih destinacija i ubrzanja razvoja obnovljive energije, ali evropska industrija đubriva i dalje trpi ozbiljne posledice rata u Ukrajini.
Koliko su Evropi bitna đubriva?
EU je jedan od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika poljoprivrednih proizvoda, te đubriva čine važan element ekonomije na kontinentu.
Đubriva na bazi azota su glavni izbor poljoprivrednika u EU, jer čine 63 odsto ukupne potrošnje i 72 odsto ukupne proizvodnje – a zbog velike potražnje, EU zavisi od uvoza ovog materijala, pa trećina svog azotnog đubriva koje utroši – dolazi iz uvoza.
Glavni razlog zašto su zemlje EU toliko zavisne od uvoza đubriva je ograničen pristup osnovnim proizvodnim inputima, a značajni igrači u lancu snabdevanja EU su Rusija i Belorusija, čineći 60 odsto uvoza kalijumovog đubriva i 31 odsto uvoza azotnog đubriva.
Predratno stanje
Odmah po početka rata u Ukrajini, izvoz đubriva iz Rusije i Belorusije je opao zbog kombinacije sankcija, visokih troškova osiguranja i nespremnosti osiguravajućih kuća da garantuju pošiljke, ali i zbog zatvaranja izvoznih ruta ka Evropi.
Kako je Rusija počela da smanjuje isporuke prirodnog gasa, njegova cena je prirodno skočila – a on je glavna sirovina u proizvodnji azotnih đubriva i čini od 60 do 80 odsto troškova proizvodnje, međutim povremeno može da dostigne i 90 odsto cene inputa.
Industrija „na pauzi“ do pada cena
Zatvoreno je 70 odsto proizvodnih kapaciteta amonijaka u Evropi – zbog nerentabilnosti, kada je u avgustu 2022. godine cena gasa dostigla vrhunac, a u septembru iste godine, đubriva na bazi azota su na globalno tržištu poskupela za 149 odsto (u poređenju sa istim periodom 2021. godine).
Uporedo je rasla ne samo cena, već i količina đubriva iz uvoza – udeo uvezenih đubriva u ukupnoj potrošnji skočio je sa 67 na 71 odsto u 2022. godini, što je najveći procentualni međugodišnji skok u poslednjih deset godina.
Nova Ekonomija