Američki predsednički izbori određuju kuda će rat u Ukrajini

Američki predsednički izbori će da odrede tok rata u Ukrajini. SAD su sigurno na raskrsnici, a kako Amerikanci budu skrenuli, tako će skoro izvesno skrenuti i rat u Ukrajini.

Naime, budući stanar Bele kuće će odrediti status vojne podrške Ukrajini, a time i stanje na ratištu. Time određuju i uslove bilo kakvog prekida vatre, ocenjuje AP.

Pojedini u Kijevu čak upozoravaju da sama sudbina Ukrajine zavisi od toga hoće li 5. novembra pobediti Kamala Haris ili Donald Tramp.

Premoreni Ukrajinci na frontu jedva izdržavaju pritisak brojno i oružjem nadmoćnih Rusa. Čekaju da čuju: Hoće li SAD nastaviti, odnosno pojačati podršku ili obratno.

Rat u Ukrajini je jedno od zapaljivijih pitanja u trci Harisove, kandidatkinje demokrata i aktuelne podpredsednice i Trampa, bivšeg republikanskog predsednika.

Njih dvoje, naime, zagovaraju dramatično različitu politiku. U fokusu je “plan pobede” predsednika Volodimira Zelenskog.

Zelenski i drugi kijevski funlkcioneri su proteklih dana jurcali po Zapadu nastojeći da obezbedi podršku za svoj predlog. 

U SAD odgovor nije ni mogao da dobije pre izbora. Od tog odgovora može da zavisi i stav drugog ključnog saveznika, Nemačke.

Ukrajina može samo da čeka

“Verujemo da, bez obzira ko bude idući predsednik, država poput SAD neće odustati od globalne dominacije i globalnog vođstva,” rekao je savetnik Zelenskog, Mihajlo Podoljak.

“Tu poziciju može da zadrži isključivo podržavanjem Ukrajine i porazom Ruske Federacije,” dodao je.

Ako pobedi Harisova, koja je osudila “brutalnost” ruskog predsednika Vladimira Putina, Bela kuća će verovatno zadržati postojeći kurs. To uključuje i dalju zabranu gađanja meta duboko u Rusiji američkim oružjem.

Zelenski je planom od saveznika zahtevao i dozvolu da gađa mete u Rusiji. Time želi da joj oteža snabdevanje jedinica na frontu u Ukrajini.

Američki predsednik Džo Bajden je od početka rata naglašavao da mu je prvi prioritet da izbegne otvoreni rat sa Putinon.

SAD su Ukrajini od ruske invazije u februaru 2022. Ukrajini poslali 60 milijardi evra u oružju i drugoj pomoći.

Ta pomoć je, međutim, često štucala zbog američkih unutrašnjih trzavica i time saplitala potencijal Ukrajine na ratištu.

Tako su Ukrajinci izgubili značajan komad teritorije tokom šest meseci koliko je Kongresu trebalo da odobri poslednji paket pomoći. 

Čak i obećano je kasnilo ili jednostavno nije prispelo u dovoljnoj količini da zaustavi Ruse.

Međutim, Bajdenova privrženost podržavanju Ukrajine ni jednog trenutka nije bila pod pitanjem i nove pošiljke, vredne  stotine milione dolara, su već u pripremi. 

Pitanje je, međutim, nije li već prekasno.

“Da je sva obećana pomoć stigla, moguće je da bismo mogli da otvorimo pregovore sa Rusijom sa bolje pozicije,” rekao je bivši zamenik ukrajinskog Generalštaba, general Igor Romanenko.

Nejasna Trampova obećanja 

Ukrajina može da pretpostavi šta da očekuje od Harisove, ali ne i od Trampa. On je, naime, često dovodio u pitanje vojnu pomoć Kijevu. Čak je znao da iskaže divljenje Putinu.

U svakom slučaju, tgramp važi za potpuno nepredvidljivog lidera. To ne mora nužno ponovo da saplete Ukrajinu.

Pojedini ukrajinski političari privatno ocenjuju da ta Trampova osobina može da ubrza stvari. Na kraju dana, on ipak nosi previše nepoznanica.

“Često je naglašavao da ima značajno drugačiji pristup Ukrajine od Kamale Haris,” rekao je zamenik direktora londonskog Kraljevskog instituta za usluge Malkolm Čalmers.

“Ako sve što je pričao pretoči u dela, Ukrajina može da očekuje veoma težak period,” nastavio je. “Tramp je nagovestio presecanje većeg dela pomoći Ukrajini.”

Prema njegovim rečima, Rusija je u prednosti i na zaribalom frontu i prekid pomoći može da prevagne na njenu stranu.

Podoljak je rekao da je Tramp “shvatio logiku” plana pobede nakon što mu ga je Zelenski predstavio u Vašingtonu.

Ta logika je da “nema načina primorati Rusiju da se složi sa nečim u ovom ratu, jer neophodno je da bude primorana na shvatanje šta je rat, kakve će posledice trpeti zbog tog rata.”

“Drugim rečima, Rusija može biti primorana na nešto, ali ne vredi to tražiti od nje,” zaključio je Podoljak.

Obe strane čekaju bolju priliku za pregovore

Ukrajinci najviše strahuju od zavrtanja slavine u Vašingtonu, jer ni jedna druga zemlja ne može da pošalje koliko Amerikanci mogu.

Ukrajnski vojnici insitiraju da će svakako nastaviti da se bore i drže front.

U praksi, bez američke podrške, Kijev ipak može biti primoran da prihvati devastirajuće uslove prekida vatre, sa petinom svoje teritorije pod ruskom okupacijom.

Zelenski je svoj plan predstavio i Harisovoj i Trampu. On insistira da je prihvatanje tog plana, uključujući nepovratnu pozivnicu Ukrajini da se priključi NATO.

Plan, prema njegovoj viziji, treba da posluži za povećanje pritiska na Rusiju i otvaranje pregovorima u kojima Ukrajina neće nastupiti sa podređenog položaja.

U međuvremenu, obe zemlje plaćaju ogroman ceh vođenju rata i Ukrajinski je nedavno prvi put pomenuo mogućnost parcijalnog prekida vatre. 

To ne uključuje nikakvu trgovinu okupiranim teritorijama, nego obostrane ustupke za smanjenje intenziteta sukoba.

Takav sporazum će biti moguć samo ako obe strane u njemu prepoznaju neki neto dobitak. 

Problem je što Rusija, uz svu neizvesnost američkih izbora, verovatno računa da ima mesta za još jednu ofanzivu kojom će od Ukrajini dobiti znatno veće ustupke.

Kompas

Pročitajte i: