Šta američki predsednički izbori znače za Rusiju i ko je Putinov favorit?

Kada su ga u septembru pitali ko mu je favorit trke za Belu kuću, ruski predsednik Vladimir Putin se nasmejao, digao obrvu i rekao:

„Naš ’favorit‘, ako se tako može nazvati, bio je aktuelni predsednik, gospodin Bajden.“

A onda je nastavio.

„Ali on je uklonjen iz trke i preporučio je svim svojim pristalicama da podrže gospođu Haris. Pa, uradićemo to – podržaćemo je“, rekao je podrugljivo. Nije propustio priliku da ironično primeti kako njen „ekspresivan i zarazan smeh“ pokazuje „da joj dobro ide“.

Šalu na stranu, američki predsednički izbori nose značajne uloge za Kremlj.

Koga (ipak) preferira?

Analitičari kažu da ni Kamala Haris ni Donald Tramp ne obećavaju naročito poboljšanje odnosa između SAD i Rusije koji su dostigli najnižu tačku od Hladnog rata.

Kamala Haris, sadašnja potpredsednica, zauzela je tvrd stav protiv Rusije. Donald Tramp, bivši predsednik, poznat po svom divljenju Putinu.

Ipak, Putin se u septembru “požalio” na Trampov mandat. Kazao je kako je bilo „toliko ograničenja i sankcija protiv Rusije kakve nijedan drugi predsednik nije uveo pre njega“.

Timoti Kolton sa Harvardske akademije za međunarodne i regionalne studije rekao je da je rukovodstvo Kremlja „uglavnom uvereno da sa ruske tačke gledišta na izborima neće biti ništa dobro“.

Ali je dodao da je – generalno – više preferiraju Trampa.

Agencija AP se u svojoj analizi bavi ključnim pitanjima za ove dve zemlje i kakav bi razvoj događaja mogao biti ukoliko na vlast dođe Kamala ili (ponovo) Tramp. Evo nekih.

Rat u Ukrajini 

Ruska invazija na Ukrajinu bliži se trećoj godišnjici… Smatra se da će Kamala Haris, ukoliko dođe na vlast, verovatno nastaviti sa ogromnom vojnom i ekonomskom podrškom Kijevu.

SAD su Ukrajini pružile više od 59,5 milijardi dolara, što u oružju, što u drugim vidovima pomoći od početka ruske invazije 2022.

Tramp se, sa svoje strane, hvalio svojim uticajem na ključne igrače. Kazao je da su njegov odnos sa Putinom i poštovanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog toliko jaki da bi mogao da pregovara o okončanju rata „za 24 sata“.

Detalje o svojoj strategiji je odbio da iznese. Ipak, nedavne primedbe u kojima se kritikuju sankcije uopšte sugerišu da bi mogao da ukine sankcije protiv Rusije kao podsticaj za rešavanje sukoba.

Tokom debate, Tramp je dva puta odbio da direktno odgovori da li želi da Ukrajina dobije rat. Haris je pak pohvalila zapadnu podršku Kijevu i pozvala da se ona nastavi. “U suprotnom, Putin bi sedeo u Kijevu i gledao u ostatak Evrope. Počevši od Poljske“, upozorila je.

Šta je sa dogovorima o kontroli naoružanja sa Rusijom?

Putin je više puta mahao nuklearnim oružjem pokušavajući da odvrati Zapad od podrške Ukrajini.

Poslednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između Moskve i Vašingtona, Novi START, ističe 2026. To je godinu dana nakon što nova administracija stupi na dužnost.

Bajden je obnovio sporazum brzo po preuzimanju dužnost. Moglo bi se očekivati da će Haris slediti tu podršku paktu koji ograničava broj interkontinentalnih nuklearnih raketnih bacača.

Rusija je suspendovala učešće 2023. — iako se nije povukla — a SAD su uzvratile merama uključujući zaustavljanje deljenja informacija o lokaciji i statusu projektila.

Tramp jeste upozoravao na pretnju od „nuklearnog zagrevanja“. Ipak, dok je bi na predsedničkoj funkciji preduzeo je korake da ukine režim kontrole naoružanja. To je uključilo povlačenje iz INF Ugovora o nuklearnom oružju srednjeg dometa — kojim su zabranjene kopnene nuklearne i konvencionalne rakete sa dometom od 500-5.500 kilometara.

Dok je bio na vlasti, pozvao je na novi nuklearni pakt koji bi uključivao i Rusiju i Kinu.

AP / Kompas

Pročitajte i: