Je li špansko, irsko i norveško priznanje korak ka kraju patnje Palestinaca?
Izrael je brutalnom kampanjom u Pojasu Gaze potrošio strpljenje nekih evropskih država i one su formalno priznale Palestinu. Šta takav potez može da znači u naizgled nerešivom sukobu?
Znači li priznanje u Dablinu, Madridu i Oslu da su Palestinci korak bliže svojoj državi? Znači li to eventualno i korak ka okončanju njihove patnje? (Foto: hosny salah, Pixabay)
Priznanje Irske, Španije i Norveške neće prekinuti patnju palestinskog stanovništva, a ogromne prepreke ostaju pred ambicijom Palestinaca da dobiju svoju državu.
Međutim, priznanje povećava pritisak na druge u Evropi, uključujući glavne igrače Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku, da podrže želju Palestinaca za samoopredeljenjem.
Arapi: „Izuzetno važno“
“Ovo je izuzetno važno”, rekao je za BBC jedan arapski diplomata.
Prema njegovim rečima, korak “ilustruje evropsku frustriranost izraelskom vladom i povećava pritisak na Evropsku uniju da ga isprati”.
Sa druge strane, izraelski političari će insistirati da to ohrabruje Hamas i nagrađuje terorizam, a time i erodira izglede pregovaračkog rešenja.
Većina država sveta već priznaje Palestinu
Većina država sveta već priznaje Palestinu – njih 139. Pritom, pre par nedelja, 143 od 193 članice Ujedinjenih nacija je podržalo zahtev Palestine da dobije punopravno članstvo.
Palestinci sada imaju samo neku vrstu proširenog posmatračkog statusa, sa foteljom u sali Generalne skupštine ali bez prava glasa.
Irska, Španija i Norveška su navele da priznanjem upravo žele da pokrenu politički proces za rešenje. Bez palestinske države, naime, Izrael i Palestinci ne vide ništa na horizontu prema čemu treba da krenu.
Tri zapadne zemlje su, pritom, reagovale i na rastući unutrašnji pritisak za osetniju podršku Palestincima.
Priznanje je trebalo da bude nagrada za mir
Većina zapadnih država ranije je insistirala kako državnost treba da bude nagrada Palestincima za konačni mirovni sporazum.
Poslednjih meseci čuju se drugačiji glasovi. Tako su šef britanske diplomatije Lord Kameron i pojedini drugi lideri nagovestili da je priznanje moguće i ranije, ocenjujući da ono može pogurati obe strane ka rešenju.
“Priznanje palestinske države u Francuskoj nije tabu”, rekao je u februaru predsednik Emanuel Makron.
Vašington, najvažniji saveznik Izraela, za sada je samo diskretno o priznanju razgovarao sa evropskim prestonicama. Amerikanci su rezervisani i žele da to bude važan marker na putu ka diplomatskom rešenju.
Zapad želi da zadrži karte uz grudi
“To je krupan adut u rukama Zapada i ne želimo da ga protraćimo”, rekao je jedan zapadni funkcioner.
U suštini, priznanje bez rešenja mnogih pitanja na terenu ostaje samo simbolično. Pitanja uključuju granične linije, glavni grad i, pre svega, kako Izraelci i Palestinci sve to da pokrenu.
Nekolicina evropskih država sada je formalno podvukla uverenje da Palestinci treba da dobiju svoju državu. Njihovi simpatizeri slave, oni drugi reže.
Surova stvarnost u Gazi, međutim, do daljeg ostaje nepromenjena.
Kompas