Privođenja i blaćenja zbog Viber poruka
BIRN piše kako je mnoštvo primera u kojima je policija saslušavala građane zbog Viber poruka poslednjih meseci, od kako se održavaju građanski i studentski protesti. O čemu se radi
Viber logo
U Srbiji danas, poruka u roditeljskoj Viber grupi može biti početak ozbiljnih problema.
Dok se preko tih grupa obično organizuju akcije solidarnosti, šire informacija o mestu protesta ili razmenjuju informacije o školi i vrtiću, sve češće se dešava da poruke završe u tabloidima — ili čak dovedu do policijskog privođenja.
Primeri
Jedan od primera je i privođenje stanovnika Novog Sada zato što je u lokalnoj grupi napisao poruku koja je, kako je kazao sudija, „ugrozila bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića“. Zbog Viber poruke, stavljen je na mesec dana u kućni pritvor uz elektronski nadzor i zabranjeno mu je korišćenje telefona i interneta.
Poruke iz Viber grupa sve češće završavaju u tabloidima, nakon čega sledi kampanja protiv onih koji, na primer, izražavaju podršku prosvetnim radnicima tokom obustave rada. Tako je tabloid “Informer” objavljivao prepisku roditelja i učiteljice iz jedne osnovne škole, izvodeći zaključke i naslove koji nemaju nikakve veze sa sadržajem samog dopisivanja.
U januaru je “Informer”, recimo, objavio tekst pod naslovom: „Ekološki taliban Bojan Simišić huška roditelje da ne šalju decu u školu: Nastavlja se zloupotreba maloletnika od strane opozicije”. U tekstu se tvrdi da Simišić iz organizacije Eko straža „nagovara roditelje da ne šalju decu u školu”, uz ilustraciju u vidu skrinšotova poruka u kojima on zapravo predlaže da se sprovede anketa među roditeljima – da li podržavaju slanje dece u školu ili ne.
Šira slika
Da li je u pitanju kršenje privatnosti? Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija, koja se bavi zaštitom privatnosti, objašnjava da nivo zaštite zavisi od broja članova u Viber grupi.
Naime, kada broj korisnika premaši 250, grupa se automatski smatra „zajednicom”, odnosno prelazi u kategoriju koja se posmatra kao polujavni ili javni kanal.
„Ljudi ne bi trebalo da pretpostavljaju da unutar grupe imaju potpunu privatnost“, kaže Toskić Cvetinović. Dodaje da građani čije se poruke objave van konteksta ipak mogu tražiti pravnu zaštitu – obraćanjem Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
J.J./Vreme