Privatnost na internetu: Šta Meta radi na Balkanu
Institucije nadležne da zaštite podataka o ličnosti u ovim zemljama nemaju mnogo instrumentata da reaguju, kažu njihovi predstavnici.
(Maria Raquel, Pixabay)
Izmenom politike privatnosti kompanije Meta, objave, komentari, video klipovi, fotografije i lični podaci koji se javno dele preko Fejsbuka i Instagrama mogu postati materijal za treniranje veštačke inteligencije koju razvija ova američka kompanija, piše Radio Slobodna Evropa. Sve je prošlo bez najave i objašnjenja, a milioni korisnika na Zapadnom Balkanu nisu ni obavešteni o novoj Metinoj „Politici privatnosti“, koja je objavljena 26. juna.
Šta se dogodilo
U dokumentu koji je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), kompanija Meta navodi pokretanje nove usluge – a to je mogućnost kreiranja teksta, zvuka, slika i video zapisa putem veštačke inteligencije. Meta prikuplja javno objavljene sadržaje koje korisnici dele kroz platforme kompanije, tako da će se nova usluga koju pruža kroz razvoj veštačke inteligencije nadovezati uz ovu praksu.
- O vestima korisnici Zapadnog Balkana nisu upoznati, dok su državljani Evropske unije prilikom prijavljivanja na platforme dobili upozorenje da se politika menja, pa potom i opciju da podatke povuku iz planiranog treninga veštačke inteligencije.
- Kada se sve stavi u kontekst sa lokalnim zakonima u regionu, Meta je bila u obavezi da istu opciju ponudi i korisnicima u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
- Zakonska rešenja postoje u zemljama Balkana i uglavnom su usklađena sa evropskim kada je u pitanju obrada ličnih podataka, pokazuje analiza RSE.
Zašto je ovo problem
Institucije nadležne da zaštite podataka o ličnosti u ovim zemljama nemaju mnogo instrumentata da reaguju, kažu njihovi predstavnici. Kao jedan od najvećih problema navode da Meta nije ni imenovala predstavnike u zemljama Balkana sa kojim bi institucije sarađivale. Istovremeno, Meta nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o promenama politike privatnosti i efektima koje ima na korisnike iz Srbije, Crne Gore, Severene Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova.
„Ako pogledamo Metu, ono što je u ovom slučaju posebno je da imaju pristup platformama, kao što su WhatsApp, Instagram i Facebook, koje imaju hiljade miliona, zapravo milijarde korisnika i profila, gde se nalaze osetljive informacije“, kaže u razgovoru za RSE advokat Feliks Mikolaš.
Mikolaš je advokat organizacije i advokatske firme NOYB (Non Of Your Business) sa sedištem u Austriji koja je bila jedna od aktivnijih u podnošenju tužbi i dopisa kako bi se ideje Mete zaustavile na nivou EU.
On dodaje da, za razliku od drugih kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju (AI), postoji mnogo informacija koje Meta može koristiti, a druge platforme ne mogu da prikupljaju sa interneta, i to čini ovaj slučaj problematičnijim nego kada je u pitanju razvoj drugih AI modela.
Bitan detalj
Dok su se organizacije i eksperti u EU izborili da se prema građanima Unije Meta ponaša obazrivije, region je ostao u svojevrsnom mraku. RSE nije uspeo da pronađe korisnike Metinih platformi sa Zapadnog Balkana koji su bili obavešteni o promeni politike privatnosti. Meta nije odgovorila na pitanja RSE o tome na koji način je obavestila korisnike iz zemalja Zapadnog Balkana o novinama u prikupljanju podataka.
J.G ./ Vreme