Prirodni priraštaj manji nego ikada: Do 2050. Srbija sa milion ljudi manje

Od 1. januara do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego u istom periodu prošle godine kada nam je demografska slika već bila rekordno niska. Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku kaže za RTS da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.

Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas. Bjelobrk podseća da smo 1970. imali približno isti broj stanovnika. Tada se u fertilnom periodu nalazilo oko dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.

Uticaj populacione politike

„Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas kao što bi imale sedamdesetih ili devedesetih kad smo prvi put zabelažili negativan prirodni priraštaj. Znači, nama su se nagomilale te negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva. Mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo“, ističe ona.

Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jedan od predloga za povećanje izdvajanja je bio na dnevnom redu Skupštine Srbije prošle nedelje. 

Mere populacione politike su dobrodošle, smatra Bjelobrkovam. Međutim, generacije žena već izlaze iz starosnog kontigenta od 15 do 49 godina. U isto vreme pristižu brojčano manje generacije i osnova se smanjuje.

„Finansijska pomoć porodicama s decom je uvek dobrodošla. Primećujemo da broj trećerođene dece ne pada, njihovo broj se ne smanjuje, što je opet dobar pokazatelj. Svakako treba dopuniti merama usklađivanja rada i roditeljstva“, dodaje Gordana Bjelobrk.

Usklađivanje rada i roditeljstva veliki problem 

Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ napominje da finansijska pomoć koju država obezbeđuje je dobrodošla pre svega porodicama koje se odlučuju na treće dete jer već imaju uslove da imaju više dece.

Međutim, ona nije posticaj za rađanje. Takva vrsta pomoći prosto ne utiče na mlade porodice da se odluče da dobiju dete. 

„Ono što mi vidimo kao veliki problem je usklađivanje rada i roditeljstva. Imamo veliki broj prporodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.

Svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu, pokazalo je istraživanje Centra za mame od pre par godina.

Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, kao i mogućnosti obrazovanja.

Ima li izlaza iz začaranog kruga?

Gordana Plemić smatra da izlaza ima, ali da kada se priča o podsticajima fokus ne bi trebalo da bude samo na finansijskoj pomoći, već na širem spektru mera.

Sa stanovišta statistike, jedna od mera koja bi mogla da preokrene matematiku u korist više rođenih beba bi bila imigraciona politika, navodi Gordana. Delimično nam se poslednjih godina to i dešava jer je u Srbiju došla mlada populacija Rusa.

Dodala je da i visoko razvijene zemlje imaju slične probleme, kao što su Nemačka, Malta, Italija i Španija. 

Kakva nas budućnost čeka? 

„Pa biće nas manje, najmanje jedan milion 2050. godine ako idemo ovom dinamikom, odnosno ovim trenutnim brojem rođenih i umrlih. Teško je raditi projekcije na duži vremenski period zbog dejstva neregularnih faktora, poput pandemije koronavirusa koju niko nije mogao da predvidi“, zaključuje Gordana Bjelobrk.

Kompas/RTS 

Pročitajte i: