Prestanak pušenja uz pomoć Ozempika? Novo istraživanje donosi zanimljive rezultate
Istraživanje sugeriše da lek kompanije Novo Nordisk za mršavljenje i dijabetes semaglutid možda pomaže ljudima da prestanu da puše.
Foto: Envato
Pušači sa dijabetesom tipa 2 koji koriste semaglutid – aktivni sastojak u lekovima kao što su Vigovi i Ozempik – ređe su tražili medicinsku pomoć povezanu sa upotrebom duvana u poređenju sa onima koji koriste druge lekove za dijabetes, piše Forbes.
Ova otkrića doprinose sve većem broju dokaza da popularni lekovi mogu pomoći i u lečenju zavisnosti. Takođe, kompanije istražuju nove tržišne mogućnosti u svetlu rastućih izveštaja da se GLP-1 lekovi mogu primeniti u lečenju različitih stanja kao što su srčane bolesti, demencija i apneja u snu.
Semaglutid vs. drugi lekovi za dijabetes
Istraživači su analizirali uticaj semaglutida na zavisnost od duvana u poređenju sa sedam drugih lekova za dijabetes. Analizirali su podatke iz elektronskih zdravstvenih evidencija skoro 223.000 ljudi koji su počeli da koriste te lekove od kraja 2017. do početka 2023.
Semaglutid je bio povezan sa „značajno nižim rizikom za medicinske posete“ zbog problema povezanih sa zavisnošću od duvana, formalno opisano kao „poremećaj upotrebe duvana“ (TUD).
Pacijenti koji koriste Ozempik bili su ređe dijagnostikovani sa TUD u poređenju sa pacijentima koji koriste lekove kao što su insulin, metformin i čak drugi lekovi iz iste klase GLP-1 kao semaglutid.
Nema definitivnih dokaza
Kao studija posmatranja, ne postoji neosporan dokaz da je semaglutid odgovoran za očigledno smanjenje pušenja. Istraživači tvrde da bi njihova otkrića trebalo da budu praćena rigoroznijim kliničkim ispitivanjima kako bi se istražilo mogu li Ozempik i Vigovi pomoći u odvikavanju.
Iako nema definitivnih dokaza da GLP-1 lekovi kao što je semaglutid mogu pomoći u lečenju zavisnosti, postoji sve veći broj izveštaja da su pomogli ljudima da smanje zavisničko ponašanje.
Pitanja i spekulacije
Nije jasno zašto se čini da GLP-1 lekovi smanjuju zavisničko ponašanje, niti je dokazano da to čine. Takođe, njihov pun mehanizam za izazivanje gubitka težine nije u potpunosti razumljiv.
Istraživači spekulišu da, delujući na područja mozga koja kontrolišu želju za hranom, mogu uticati i na druge oblike zavisničkog ponašanja.
Kompas/Forbes