Prekovremeni rad – na šta imate pravo ako ostajete duže na poslu
Sve češće možemo da čujemo da se radi prekovremeno – jer „okolnosti“. Šta podrazumeva prekovremeni rad, u kojim je okolnostima opravdan, kada poslodavac najranije treba da obavesti zaposlenog o tome i šta zaposleni dobijaju za uzvrat?
Ilustracija: Uroš Maksimović
“Hajde da krenemo od ovog poslednjeg. Zaposleni dobija novac. I tu nema nikakave dileme. Svaki prekovremeni rad, uključujući i rad vikendom poslodavac je dužan da plati. Ne da nudi slobodne dane, niti druge beneficije za uzvrat, već da isplati prekovremeni rad”, kaže za Kompas advokat Strahinja Mavrenski.
“Zakon kaže da zaposleni mora da dobije najmanje 26 odsto od osnovice za prekovremeni rad, što znači da može da bude i više. Opštim aktom poslodavca može da bude i više”, kaže Mavrenski.
Kada se uvodi prekovremeni rad?
Što se tiče konkretno prekovremenog rada njega poslodavac može da uvede i na sam dan kada je potrebno raditi duže, ali važno je da obrazloži – zbog čega.
“Poslodavac mora da donese rešenje. Nije dovoljno da zaposlenom samo kaže: ‘danas radiš duže’. U tom rešenju mora da se obrazloži da li je u pitanju viša sila, iznenadno povećanje obima posla ili situacija u kojoj je potrebno da se u određenom vremenskom roku završi posao koji nije planiran”, kaže Mavrenski.
“Iznenadno povećanje obima posla je isto legitimno, ali mora da se obrazloži. Bitno je u principu da ono što poslodvac koristi kao osnovu za prekovremeni rad upada u jednu od te tri kategorije i da ima logično obrazloženje. Ako je previše apstraktno, neodređeno, paušalno postoji veliki rizik da će to rešenje moći da se napadne pred sudom”, kaže Mavrenski.
Šta ako poslodavac ne obrazloži precizno razloge?
“Kada se ispituje pred sudom šta je poslodavac uradio, za to moraju da se ponude dokazi. Nije dovoljno samo paušalno navođenje. Da se, na primer, kaže – došlo je do više sile. Zakon i praksa vrlo dobro znaju šta je viša sila – poplava ili zemljotres, na primer.
Za ovu vrstu rada, ako poslodavac ne postupi u skladu sa zakonom, može da mu se odredi kazna od strane suda po nalogu inspekcije koja bi bila od 600.000 do preko milion i po dinara.
Ogromne su i kazne za to. I zato je bitno da se koriste uslovi koliko maksimalno sati može da se radi nedeljno, dnevno i koja je kategorija lica.”
Mavrenski ističe da se prekovremeni rad ne može uvoditi licima mlađim od 18 godina, kao ni licima koja rade skraćeno radno vreme.
Skraćeno radno vreme su najčešće poslovi koji podrazumevaju rad sa povećanim rizikom. Tu prekovremeni rad dolazi samo u slučajevima koji su navedeni u zakonu.
Koliko se može prekovremeno raditi?
“Može da se radi najviše 8 sati nedeljno, što znači da je to ne više od 12 sati dnevno, zajedno sa prekovremenim radom. Ukratko, vaš fond radnih sati za taj dan plus prekovremeni rad koliko god da ga ima – ne može u zbiru iznositi više od 12 sati dnevno”, kaže Mavrenski.
J.L. / Kompas