Predsednica Severne Makedonije namerno ne izgovara puno ime države: Grčka preti pritiskom

Grčki šef diplomatije rekao je u intervjuu za televiziju ERT da, ukoliko Severna Makedonija nastavi sa politikom koja je direktno suprotna međunarodnim sporazumima, onda grčka strana ima sredstva da izvrši još veći pritisak – i bilateralno i multilateralno, na nivou međunarodnih organizacija.

Šta se dogodilo?

„Naravno, u samom Prespanskom sporazumu jasno stoji da se pitanje imena, odnosno imena Severne Makedonije, ne može menjati ni dogovorom strana. To je odredba koja ostaje zauvek. U ovom trenutku postoji jasan prekršaj političkog i državnog vrha“, rekao je Gerapetritis.

Prema njegovim rečima, nije pravno utemeljena tvrdnja da bilo koji politički ili državni lider može koristiti drugo ime za svoju zemlju van formalnog okvira, jer bi to u stvarnosti predstavljalo direktno kršenje Sporazuma.

„Ne može predsednik ili premijer jedne zemlje u javnom nastupu da se poziva na privatnu autonomiju. To nije u skladu sa domaćim ustavnim pravom, a ni sa međunarodnim pravom“, istakao je Gerapetritis.

Šira slika

On je aludirao na predsednicu i premijera Severne Makedonije, Gordanu Siljanovsku Davkovu i Hristijama Mickoskog, koji izbegavaju da u javnim nastupima koriste ustavno ime njihove zemlje Severna Makedonija, dogovoreno Prespanskom sporazumom sa Grčkom, nazivajući je samo Makedonija bez „Severna“, ili samo moja -naša zemlja.

Prespanskim sporazumom iz juna 2018. godine, kojim je rešen višedecenijski spor Skoplja i Atine oko imena „Makedonija“, predviđeno je da se novo ustavno ime zemlje „Severna Makedonija“ koristi i spoljnoj i u unutrašnjoj zvaničnoj komunikaciji.

FoNet