Pravoslavac rege srca i ikona mira i marihuane: Bob Marli bi danas napunio 80 godina

Bob Marli nije izmislio rege zvuk, ali je jedan praktično nepoznati muzički pravac učinio internacionalnim u vreme kada nije bilo interneta i velikih mogućnosti da momak sa siromašnog ostrva u Karipskom moru dopre do Sjedinjenih država, Evrope i ostatka sveta.

Rastafarijanstvo

Svetsku slavu je iskoristio i za promociju rastafarijarizma, mlade religije nastale u tridesetim godinama prošlog veka na Jamajci. U pitanju je monoteistička religija u kojoj se veruje u reinkaranaciju, ali koja propoveda jednakost rasa, nacija i polova.

Rastafarizam se često pogrdno naziva i komunističkom religijom zbog Marlijeve otvorenosti u kojoj je Istočni blok posećivao podjednako često kao i zapadni, zagovarajući da političke podele ne smeju da zavade planetu.

A šta je sa pravoslavljem?

Bob Marli je pravoslavlje smatrao iskrenijom hrišćanskom religijom od rimokatolicizma za koje je tvrdio da je „previše iskomercijalizovana“.

Tvrdio je da različite religije ne treba da razdvajaju nego da spajaju ljude, kao i da ne postoji razlog da ne veruje u ispravne stvari iz svake od postojećih religija.

Neposredno pred smrt odlučio je da se krsti u Egipatskoj pravoslavnoj crkvi i da bude sahranjen po pravoslavnim običajima.

A marihuana?

Pokreti za legalizaciju marihuane danas najčešće nose njegov lik na svojim majicama. Marli nikada nije krio da je veliki uživalac pušenja trave. Govorio je da nije kriv što na Jamajci bolje raste marihuana nego duvan.

Tvrdio je da nikada nije video agresivnog uživaoca marihuane, ali da stalno viđa agresivne alkoholičare, ali da alkohol nije zabranjen.

I na kraju muzika

Bob Marli je umro u 36. godini od posledica tumora mozga, za koji je saznao nekoliko meseci pre smrti.

Uprkos mladim godinama, iza sebe je ostavio 13 albuma i više od 50 hitova koji se i danas slušaju.

„No Woman, No Cry“ ne znači „nema žene, nema plakanja“

Numera „No Woman, No Cry“ često se pogrešno prevodi sa „Nema žene, nema plakanja“. Međutim, na jamajčanskom engleskom ova pesma ustvari znači „nemoj ženo, nemoj plakati“.

Marli se 1974. godine, posle višegodišnjeg odustva, vratio u kraj u kome je odrastao u Trenčtaunu. Dok je sa prijateljima razgledao prostor u kome je hteo da napravi kulturni centar za siromašnu decu ugledao je na ulici ženu koja plače.

Jedna verzija kaže da je Marli prišao ženi sa rečima „nemoj ženo, nemoj plakati“ i da je pesmu napisao ispirisan njenom životnom pričom koju mu je tada rekla.

Druga verzija tvrdi da je Marli seo pored žene i zaplako, te da je na kraju ona njega tešila. Bilo kako bilo, u pitanju je bio događaj koji ga je inspirisao da posle napravi jednu od najboljih rege pesama.

„Redemption song“ umesto testamenta

Poslednja numera koju je napisao, po nesporednom saznanju da je bolestan, je „Redemption song“. Marli u njoj citira proroka rastafarijanstva Markusa Garvija koji je 1937. rekao: „Oslobodi se mentalnog ropstva, niko osim nas samih ne može da oslobodi naš duh”.

Marli je uprkos insistiranju producenata i kolega ostao uporan da pesma sadrži samo gitaru i njegov glas. Pritom ih je obavezao da neće nikad dozvoliti da se napravi bilo kakva drugačija verzija u koju bi bili uključeni drugi instrumenti.

“Get Up Stand Up” poklonio borbi za ljudska prava

Marli je međunarodnog organizaciji Amensti internešenl poklonio prava na pesmu “Get Up Stand Up” u kojoj promoviše pobunu kada su ugrožena ljudska prava.

Napisao ju je u žaru besa posle posete Haitiju na kojem je video bedu i diktaturu.

Njegov aktivistički duh vidi se i kroz pesmu “Zimbabve” u kojoj traži od Afrikanaca da se oslobode kolonijalista i bore za svoju nezavisnost.

“Could You Be Loved” napisana za 15 minuta

Jedan od najvećih hitova “Could You Be Loved” napisao je 1979. godine u avionu za 15 minuta.

Gitarista Piter Toš kaže da ga je Marli pitao da li mu je gitara pri ruci ili je dao u prtljažni prostor aviona. Kada mu je rekao da je dao sa ostalim stvarima u kargo deo aviona, Marli se iznervirao i tražio mu da ustima oponaša tonove kao na gitari dok je pevušio prve stihove “Could You Be Loved”.

“Odmah po sletanju nas je oterao sve studio. Tražio je da snimimo dok mu ideja ne ode iz glave. Nikada do tada nisam osetio da takav hit može da se smisli za 15 minuta i odsvira za samo sat vremena snimanja”, rekao je Toš.

Za pesmu “Could You Be Loved” se tvrdi da je jedna od najboljih ikada napisanih numera koja promoviše ravnopravnost polova.

“I Shot the Sheriff” protiv nasilja, ali i abortusa

Pesma “I Shot the Sheriff” ne govori samo o pobuni protiv represije policije, već i abortusu. Iako se Marli nije nikad javno izjašnjavao o značenju, njegova majka je nekoliko godina nakon smrti sina u jednom od intervjua navela da je Džon Braun bio lekar koji je u njihovom kvartu vršio nelegalne abortuse. Navela je da umesto reči “sheriff” treba upotrebiti reč “doktor” u stihu: “Sheriff John Brown always hated me / For what, I don’t know / Every time I plant a seed / He said, ‘Kill it before it grow'”.

Dodir Karlosa Santane u “Iron, Lion, Zion”

Pesmu “Iron, Lion, Zion” snimio je u aprilu 1973. godine. Numera govori o rastafarijanizmu i etiopskom caru Hajlu Selasiju koga predstavlja lav sa zastave te zemlje.

Snimanje pesme preklapalo se u studiju sa terminima Karlosa Santane. Marli i gitarista Piter Toš dugo su se mučili da nađu najbolji ton uvodnih gitarskih rifova u numeri. Santana je dolazeći na svoj termin više dana slušao kako mu zbog te pesme “kradu” njegovo vreme u studiju mučeći se sa istom pesmom.

Potom je jedan dan Santana zamolio Toša da mu da gitaru. Marli je rekao da je Santana bukvalno samo seo na stolicu u studiju, uzeo gitaru i odsvirao savršeni zvuk “Iron, Lion, Zion” koji žele da čuju i pitao: “Jel to hoćete momci? Ajde sada, tako ovo snimite, neću sledeći put da vas čujem da i dalje još snimate istu pesmu”.

Santana na svojim koncertima u čast Marlija redovno svira “Iron, Lion, Zion”.

„One Love“ uspavanka za Boni

Prvi hit „One Love“ Marli je napisao sa 16 godina. Tekst pesme je nastao mnogo ranije, a pevao ga je svojoj mlađoj sestri Boni dok je uspavljivao.

Smrt i nasleđe

Marli je prvi put hospitalizovan četiri meseca pre smrti, posle koncerta u Pitsburgu. Naredno jutro je otišao na džogiranje, pošto mu je doktor sugerisao da mu je pozlilo od previše marihuane. Međutim, srušio se na pola trim staze, a bolničkim pregledom ustanovljen mu je tumor na mozgu.

Potom je prebačen u bolnicu u Majamiju gde je dobio prvu turu hemioterapije. Iako je želeo da umre na Jamajci, nije uspeo da je ponovo vidi. Umro je tokom lečenja u Nemačkoj 11. maja 1981. godine.

Po sopstvenoj želji sahranjen je u rodnom selu Nine Mile (devet milja) po pravoslavnim običajima. Sahrani je prisustvovalo više hiljada ljudi, među kojima i predsednici mnogih država.

Većinu svoje imovine ostavio je organizacijama koje se bave iskorenjivanjem dečijeg siromaštva i humanitarnim radom.

V. Ž. / Kompas