„Prasići, Mile, prasići, ali zahtevi nisu ispunjeni“: Kako izgleda studentska blokada Autokomande

„Mesta ćaci, prolaz za snabdevanje! Mesta ćaci, pomerite se ako hoćete ručak danas!“, viče preko megafona jedan od redara na studenstskoj blokadi Autokomande. Vozaču „opela“ nije lako da se probije kroz ogromnu masu koja je zakrčila celu petlju.

„Ajde, ajde, možeš, možeš, samo napred, opušteno, smeš napred, ideš, ideš“, priča redar vozaču dok ovaj postupa s naročitim oprezom iako mu se masa razmakla da prođe. Mnogi građani su poveli sa sobom i pse, a posle slučaja Done iz Novog Sada niko ne bi želeo da se bilo šta slično ponovi.

„Možete vi to deco“

„Ako vi studenti sad ne pobedite, ja ne znam šta će biti. Izdržite molim vas“, obraća mi se jedna baka koja sigurno ima preko 80 leta. Pokušavam da joj objasnim da nisam tako mlad, da imam preko 40 godina, da sam novinar na zadataku, ali ne vredi. Canetov glas gruva sa razglasa: „biti isti, biti poseban, biti slobodan…“, što uz vuvuzele, pištaljke i skandiranja „generalni štrajk“ i „baci kobre da se igramo“ čini zaglušujuću buku. Baka ne može da me razume. Odmahuje odrično glavom levo-desno pokazujući da ne čuje, dok me tapše po ramenu i ponavlja: „samo vi deco nastavite, možete vi to“.

Dim pečenja sa donjeg dela Autokomande, iz pravca Južnog bulevara, vetar širi skroz do Veterinarskog fakulteta. Iz redakcije mi javljaju da je N1 prikazao kako poljoprivrednici sa studentima peku prase, pa je red da i mi objavimo koju fotku. Probijam se kroz gužvu zapitkujući decu oko sebe „gde se peče to prase“, ali niko nema pojma. Gužva je prevelika da bi se videlo dalje od metar-dva (osim ako niste visoki preko 2.00). „Prati trag mirisa“, savetuje me jedna studentkinja.

Prase je zvezda studentske kuhinje

Kroz celih 15 minuta, koliko traje probijanje od Veterinarskog do Južnog bulevara, stižem i do kuhinje na otvorenom. Prase se okreće na ražnju, trebaće mu oko pet sati pečenja. Pored se ubacuje povrće u kotlić za gulaš. Studentima se sa štanda deli već skuvan pasulj. Jedna devojka pita: „jel imate so, dajte mi so, ne mogu ja ovo ovako da jedem“. Ima sve. Dodaje joj slanik student na smeni za štandom. Pita je hoće li i biber možda. Ne treba, so je dovoljna.

Prase je zvezda kuhinje, svi ga fotografišu i snimaju kako se okreće. „Prasići Mile prasići“, šali se na račun replike iz čuvenog jugoslovenskog filma jedan od studenata, i dodaje: „prasići Mile, iako zahtevi nisu ispunjeni“.

Redarske smene traju po četiri sata. Jedna od glavnih dužnosti je da tramvajske šine ostanu slobodne sve vreme za vozila hitnih službi i za prolaz automobila za snabdevanje studenata na blokadi.

Policija blokira i šta treba i šta ne treba

Policija za divno čudo radi svoj posao od ranog jutra. U prepodnevnim časovima čak je potpuno besmisleno blokirala i Ulicu Kralja Milana i Slaviju, izazivajući tako totalni kolaps u gradu. Valjda da narod vidi da sad policija radi svoj posao i više nego što treba, iako je trebalo da ga radi i daleko pre nego što je to zatražio predsednik države, mimo svojih ustavnih ovlašćenja.

Sve do danas vladao je potpuni besmisao u kome se ministar policije Ivica Dačić pravdao kako policija ne može da obezbeđuje blokade jer nisu prijavljene. Kao da je policija privatna agencija koja funkcioniše samo kad im se prijavi dešavanje, iako joj je dužnost da 24/7 brine o redu i miru.

Vozila se zaustavljaju na pola Nemanjine ulice. Vozači kroz otvorene prozore psuju saobraćajca koji im odmahuje da nema prolaza dalje i pokazuje palicom da naprave polukružno okretanje. Ni on im ne ostaje dužan, jednom koji mu se dovoljno približio odgovara: „ajd ponovi sad to što si rekao malo pre“. Vozač samo nezadovoljno odmahuje glavom, ali ne odgovara ništa dok gleda u retrovizore da li može da krene u manevar okretanja.

Od odbojke do fudbala

Gde su protesti, tu su i protestni profiteri. Prodaju među studentima bedževe, pištaljke  i razne džiža-bidže sa oznakom krvave šake. Đinđuve nisu skupe, po nekoliko stotina dinara. Kažu da građani više kupuju nego studenti. „Studenti imaju ove svoje s umetnosti koji su im dizajnirali te njihove stvari, ne zanimaju ih moji bedževi“, žali se jedan prodavac.

„Pazi na rep! Niste dobro stali, moraš ti malo levo, izgubićete oblik“, organizuje studentkinja svoje kolege dok sada već tradicionalno na svim okupljanjima nose kartonsku kobru od desetak metara.

Preko zaštitne ograde na Autokomandi igra se odbojka. Neki su krenuli i fudbal da igraju dobacujući se između dva nadvožnjaka, ali ih redar upozorava da odmah prekinu. Grupa mladića blago negoduje, redar im odgovara: „Ne smete, zaista, zamisli da padne lopta nekom dole na šoferšajbnu u punoj brzini na auto-putu“. Prihvataju argument, pomeraju se ka kružnom toku Autokomande gde će slobodno moći da se dobacuju.

Na betonu su poređane ponjave, čaršavi, ćebad, šatori, džakovi za spavanje, oprema za kampovanje u punom obimu. Iako još ne pada mrak mnogi gledaju da unapred zauzmu što bolje pozicije za spavanje. „Ivana, zauzmi to mesto kod trotoara, to može da nam bude umesto jastuka“, šali se jedan od studenata. Neki uveliko igraju šah, drugi raširili karte, treći čoveče ne ljuti se…

Ispiti mogu da (sa)čekaju

„Tamo na Veterinu idi da uštekaš telefon“, daje instrukcije student koleginici koja se žali da joj je baterija na telefonu već ispod 20 odsto. Zgrada Veterinarskog fakulteta poslužila je kao glavni štab. Studenti su se bez dileme mislili na sve kako bi celodnevna blokada uspela. Utisak je da će ova proći bez ikakvih problema, ispit je položen. Spremni su naredni nivo i neke čak dugotrajnije blokade, duže od 24 časa.

„Digla se knjiga i motika“, konstatovao je još na početku studentskih blokada Draža Petrović, urednik Danasa. Ima i studenata koji seli na trotoar, neki su legli preko ćebeta na travnatoj padini koja pada od Autokomande ka auto-putu, čitaju udžbenike. Ispiti mogu da sačekaju, ali učenje očigledno ne prestaje. Mnogi su odlučni da prekraćivanje vremena na blokadi iskoriste što „pametnije“. Kad god da bude ispitni rok, dočekaće ga spremni. Samo da prvo polože ovaj teži, životni ispit.

Više snimaka i fotografija potražite na društvenim mrežama Kompas-info.com

Vlada Živanović/Kompas