Poslednji vikend do sedišta Saveta Evrope: Studentkinja Miša vas vozi do Strazbura (VIDEO)

„Vreme je da se polako stiže u Strazbur, čak smo videli i nekoliko tabli pored puta, i sada se oseća da smo blizu i da ubrzo stižemo.“ počinje svoje javljanje Miša, koja će sa 80 kolega studenata i članova akademske zajednice u utorak, 15. aprila stići u Strazbur i obratiti se Evropskim institucijama – Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i Agenciji EU za osnovna prava.

Studenti su u vikend ušli u petak vožnom dugom 131 kilometar od Salcburga do Minhena.

„Taj put je bio obojen divnim pejzažima, kao i prethodni“ počinje svoju reportažu Milica dok se u pozadini čuje cvrkut ptica.

Grigorije i crveni tepih u Minhenu

„Austrijski putevi su bili užitak za vožnju sa prelepim predelima, sunčanim vremenom i Alpima u pozadini, tako da uživali u Austriji još malo i ušli u Nemačku. Stigli smo u Minhen gde je bio upriličen divan doček na Odeonsplacu gde nas je sačekao crveni tepih i ceremonija uz veliki broj naših ljudi.“ Kaže Miša i dodaje da je najupečatljiviji utisak iz Minhena ipak bila je poseta konaku crkve gde je studente dočekao monah Grigorije.

„Stvarno je bilo lepo što smo se na ovaj način povezali i sa crkvom, jer nemamo baš veliku podršku crkve u Srbiji.“ priznaje Miša.

Subotnji susret sa strogim sistemom: „Ni topli pasulj nije mogao da omekša nemačka policijska srca“.

Nemačka policija strožija od austrijske

U subotu, studenti su prešli rekordnih 163 kilometara od Minhena do Ulma, uz kraću pauzu i doček u Augsburgu, a sve vreme su imali policijsku pratnju, a Miša primećuje da su stroži od svojih austrijskih kolega.

„Nema prostora za vrdanje, kako je rečeno tako se i radi, pa smo imali dve situacije zbog promena koje su nastale tokom puta. Morali smo da se vraćamo 10 kilometara do mesta koje smo ranije prijavili kao polazište, i nije nam bilo omogućeno da posetimo našu crkvu u Augsburgu, čiji članovi su želeli da nas iznenade i ugoste tokom puta, jer to nije bilo navedeno u prijavi rute. Tako da ni topli pasulj koji su nam pripremili nije mogao da omekša nemačka policijska srca. To je sistem i pravila, i to je ono za šta se mi borimo na kraju dana, tako da se nismo bunili, ali jesmo osetili kakav je nemački sistem i strogoća.“

Ipak, priča je imala srećan kraj, kako su ljudi iz crkve pokupili hranu i mobilijar i sačekali studente na zakazanoj pauzi 20 kilometara niz put. Sledeće stajanje bilo je u Ulmu, gde su studenti mogli da vide najvišu katedralu u Evropi od 162 metra. Studente bicikliste je ponovo dočekao veliki broj ljudi, standarna ceremonija sa crvenim tepihom i razmenom „suza, smeha i zagrljaja sa našim ljudima“, a doček je upriličio i gradonačelnik Ulma koji je održao govor.

„’ajde još malo, pa da se i mi vraćamo“, studente ugostila dijaspora u Štutgartu

Studenti su u nedelju imali dosta kraću rutu – 96 kilometara od Ulma do Štutgarta, ali studenti nisu imali mnogo lakši posao.

„Ruta nije bila toliko laka jer možda nismo bili svesni da je Štutgart na vrlo brdovitom predelu, tako da nas je pred sam ulazak u grad iznenadilo dosta uspona i izuzetno naporna završnica od četiri kilometra.“ priznaje Miša i dodaje da je sve to nadomestio izuzetan doček koji je studentima priređen u Štutgartu.

„Neverovatan broj ljudi nas je dočekao, kao da smo bili u srpskom gradu. Crveni tepih, ceremonija i naši ljudi koji nam, pored što nam daju motivaciju i energiju, u ruke stavljaju sve što mogu“ uz osmeh priča Miša.

U svim gradovima studenti su noćili kod domaćina doseljenika iz Srbije, a studenti su neretko čuli rečenicu „’ajde još malo, pa da se i mi vraćamo“, pa čak i od onih Srba koji 50 godina žive u inostranstvu.

Čitav vikend studente je pratilo lepo vreme, a čak i kada je bilo kiše, oblaci su se razišli kako su studenti seli na svoje bicikle.  „Ja ne bih rekla da je to slučajnost.“ zaključuje Milica i sa kolegama nastavlja da crpi poslednje atome snage na današnjem putu od 75 kilometara do Karlsruea, koji će biti poslednji grad na putu do Strazbura, gde studenti stižu sutra u popodnevnim časovima.

„Sutra Strazbur, a kao da smo juče krenuli iz Novog Sada.“

Kompas

Pročitajte i: