Ponešto što treba da znate o izborima za Evropski parlament
Od sutra do nedelje 27 država Evropske unije održava izbore za Evropski parlament. Oko 360 miliona registrovanih birača odlučuje o svojim predstavnicima i time o politici kakvu žele na niz tema od zajedničkog interesa, od klimatske tranzicije do ljudskih prava i demokratije.
Konferencija predsednika, telo Evropskog parlamenta (EP) koji čine predsednica Roberta Mecola i šefovi parlamentarnih grupa, utvrdila je danas kalendar razgovora s kandidatima za evropske komesare (Foto: Envato)
Glasanje je od 6. do 9. juna, ali ne svuda istovremeno. Holanđani počinju u četvrtak, u petak sledi Irska, dan kasnije Letonija, Malta i Slovačka. Češka i Italija glasaju 7. i 8. juna, odnosno 8. i 9. Ostatak EU izbore održava u nedelju, 9. juna.
Na predstojećiom izborima više hiljada kandidata traži podršku birača za osvajanje ukupno 720 poslaničkih mesta, 15 više nego u prethodnom sazivu.
Inače, izbori ove nedelje prvi su od kako je Velika Britanija istupila iz EU.
Ko može da glasa?
Pravo glasa imaju svi građani neke od država-članica EU. Starosnu granicu za glasačko pravo pojedinačno određuju članice.
U Austriji, Belgiji, Malti i (sada prvi put i) Nemačkoj ljudi glasačko pravo stiču sa 16 godina, u Grčkoj sa 17, a u ostatku EU sa 18.
Zašto se bira Evropski parlament?
Građani EU biranjem predstavnika u Evropskom parlamentu mogu da oblikuju zajedničku politiku po nizu pitanja koja utiču na svakodnevni život. Dakle, od zaštite životne sredine do ljudskih prava i demokratije.
Gde je sedište Evropskog parlamenta?
Evropski parlament ima dva sedišta – u Briselu i u Strazburu. Većina plenarnih sednica u punom sastavu, koje okupljaju sve poslanike za glasanje o zakonima i pojedinim dokumentima, održava se u Strazburu. U Briselu se uglavnom odvijaju svakodnevni poslovi skupštine.
Šta Evropski parlament radi?
Evropski parlament je, uz Evropski savet, zakonodavno telo Evropske unije. Izbori se, međutim tiču samo Parlamenta, jer Savet čine predstavnici vlada država-članica.
I par podataka o Evropskoj uniji
EU čini 27 država sa više od 450 miliona stanovnika. Zbirni bruto domaći proizvod im je 17 triliona evra, a udeo u svetskoj privredi 15 odsto.
Njenu preteču, Evropku ekonomsku zajednicu, formiralo je Rimskim sporazumom iz 1957. 12 zemalja. Sporazumom iz Mastrihta 1992. EEZ je postala EU, isto sa 12 članica
Uniji se u međuvremenu priključilo još 15 zemalja, najviše u ekspanzionom talasu 2004. Tada je zajedno pristupilo 10 zemalja, uključujući Sloveniju, prvu iz bivše Jugoslavije. Poslednja se pridružila Hrvatska, pre 11 godina u julu.
EU je do sada napustila samo Velika Britanija.
Kompas