Platiš više, dobiješ manje: Kako se obmanjuju kupci

Najbezočnija obmana – tako nemačko udruženje potrošača naziva šrinkflaciju. Reč je o fenomenu koji je u Srbiji uzeo ozbiljnog maha. O čemu se tačno radi? I sa kakvim se još problemima suočavaju potrošači u Srbiji?

Kako to izgleda u praksi

Poznata čokolada koja je nekada imala 100 grama sada sadrži svega 90, dok je cena sa 1,49 porasla na 1,99 evra. Brašno, kafa, omekšivači, slatkiši – sve češće stižu u manjim pakovanjima, po višim cenama. A ta smanjena količina, naravno, navedena je sitnim slovima, najčešće na poleđini proizvoda.

„To ne rade samo trgovci, već i proizvođači – smanjuju količinu proizvoda, a u dogovoru s trgovcima cenu ostavljaju istom ili je čak povećavaju“, objašnjava za RTS Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“. On dodaje da je sledeći korak poskupljenje, a potom i „nesaobraznost proizvoda“, gde trgovci često odbijaju reklamacije.

Udruženje je, kaže, od Ministarstva trgovine zatražilo uvođenje propisa kojim bi se proizvođači i trgovci obavezali da – ukoliko dođe do smanjenja gramaže – moraju promeniti izgled ambalaže ili jasno istaknuti informaciju o promeni na pakovanju.

Potrošačka edukacija

„Bojkot pojedinih prodavnica nedavno je bio jedini način borbe. Ogroman je prostor za edukaciju potrošača, jer živimo u sistemu agresivne kapitalističke prodaje“, smatra Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, dodajući da kada bi građani masovno ignorisali proizvođače koji ih obmanjuju, to bi moglo da dovede do stvarnih promena.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe za RTS da kupovina više nije jednostavan čin – ona mora postati promišljena odluka.

J.J./Vreme

Više o ovoj temi čitajte OVDE.