Plastika prodire u ćelije i izaziva metastaze: Medicinski fakultet u Beču izneo zabrinjavajuće rezultate istraživanja
Plastične čestice mogu podsticati metastaziranje tumora, podatak je do kog je došao istraživački konzorcijum sastavljen od Medicinskog fakulteta u Beču pod vođstvom Cbmed d.o.o. iz Graca, saopštila je danas Kancelarija Grada Beča u Beogradu.
U naučnim istraživanjima je digestivni trakt već poznat kao značajno skladište mikro i nanoplastičnih čestica u ljudskom telu.
Plastika ostaje u ćeliji duže nego što se mislilo
Pokazalo se da sitne čestice plastike značajno duže ostaju u ćeliji nego što se ranije mislilo, jer se tokom deobe prenose na novonastalu ćeliju.
Rezultati studije su nedavno objavljeni u stručnom časopisu „Chemospheres“.
Osim disanja, unošenje hrane je najvažniji način za ulazak mikro i nanoplastičnih čestica u organizam, pa je istraživanje pokazalo da plastične čestice težine jedne kreditne kartice (oko pet grama) na taj način nedeljno dospevanju u digestivni trakt.
Tim stručnjaka istraživao je interakcije između mikro i nanoplastike i različitih ćelija raka debelog creva.
Plastika prodire u ćelije
Tokom analiza, ne samo da su pokazali kako mikro i nanoplastika prodiru u ćeliju i gde se tačno nakupljaju, već su takođe primetili njihova direktna dejstva, a to je da se te čestice unose u lizozome kao i drugi „otpaci“ u telu.
Lizozomi su organele ćelije koji se nazivaju i „želucem ćelije“, koje razgrađuju strana tela u ćeliji.
Mikro i nanoplastika se ne razgrađuju
Međutim, istraživači su primetili da se mikro i nanoplastika zbog svog stranog hemijskog sastava, za razliku od stranih tela biološkog porekla, ne razgrađuju.
Zavisno od različitih faktora, čestice mikro i nanoplastike se čak prenose na novonastalu ćeliju tokom deobe i verovatno ostaju prisutne u ljudskom telu duže nego što se prvobitno mislilo.
Osim toga postoje prvi znaci da mikro i nanoplastika pojačavaju migraciju ćelija raka u druge delove tela i time mogu podsticati metastaziranje tumora.
Promenjeno ponašanje ćelija raka debelog creva u vezi sa migracijom ćelija, naročito je primećeno kao posledica interakcije sa plastičnim česticama manjim od jednog mikrometra.
U vodi 10 do 100 puta češće
Kod čestica te veličine obično se govori o nanoplastici, koja se, na primer, u vodi pojavljuje 10 do 100 puta češće nego mikroplastika.
„Imajući u vidu prisustvo plastike u okolini i stalnu izloženost ljudi najmanjim česticama plastike, hitno su potrebna dodatna istraživanja, posebno u pogledu dugoročnih efekata“, rekao je istraživač Lukas Kener.
FoNet