Pročitajte „Pismo iz zatvora u Birmingemu“ Martina Lutera Kinga
U pismu poručuje da ljudi imaju moralnu odgovornost da krše nepravdene zakone i preduzmu direktne mere umesto da potencijalno zauvek čekaju da pravda dođe preko suda.
(Foto: FoNet/AP Photo/Gene Herrick, File)
Na današnji dan 1963. godine Martin Luter King mlađi napisao je „Pismo iz zatvora u Birmingemu„, jedan od najvažnijih pisanih dokumenata u istoriji borbe za ljudska prava, podseća AP.
Otvoreno pismo na 21 stranici, upućeno grupi sveštenika iz Alabame, Kingov je čuveni odgovor kritičarima, napisan iz zatvorske ćelije na komadićima papira i marginama novina.
Kako protiv nepravde
U njemu ovaj nepokolebljivi aktivista za ljudska prava poručuje da ljudi imaju moralnu odgovornost da krše nepravdene zakone i preduzmu direktne mere umesto da potencijalno zauvek čekaju da pravda dođe preko suda.
“Nepravda učinjena bilo gde pretnja je pravdi svuda”, poručio je.
U pismu nudi četiri principa nenasilnog delovanja, uključujući prikupljanje činjenica kako bi se utvrdilo da li postoje nepravde; pregovaranje; samopročišćavanje; i direktno delovanje.
Naveo je primere nasilja i obećanja o desegregaciji koja nisu ispoštovana i pitao zašto pregovori sa zvaničnicima Birmingema ne funkcionišu.
Solidarnost, hapšenje i samica
Kampanja u Birmingemu počela je 3. aprila 1963. koordinisanim marševima i sedećim protestima protiv rasizma i rasne segregacije. Nenasilnu kampanju koordinirali su Hrišćanski pokret za ljudska prava Alabame i Kraljevska konferencija južnih hrišćanskih lidera. Okružni sudija V. A. Jenkins Jr. je 10. aprila izdao opštu zabranu protiv „paradiranja, demonstracija, bojkota, ulaska na posed i piketiranja“. Lideri kampanje najavili su da neće poštovati odluku.
King, koji je u to vreme bio u Atlanti, odlučio je da otputuje u Birmingem i pomogne u mobilizaciji umerenog pokreta.
Osam belih sveštenika je 12. aprila objavilo otvoreno pismo u listu Birmingham News pozivajući na uzdržanost u pokretu za građanska prava. King i ostali su istog dana uhapšeni zbog učešća u paradi bez dozvole.
U zatvoru je proveo 11 dana, uključujući vreme u samici.
Za građanska prava i rasnu ravnopravnost borio se do poslednjeg dana. Ubijen je 4. aprila 1968. godine. Imao je 39 godina.
Kompas