Pijanista: Podsticanje nasilja i sprega vlasti i kriminala u meni kao čoveku i umetniku stvara bunt

Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, jedan je od najpoznatijih uličnih umetnika u Srbiji i profesor na Arhitektonskom fakultetu. U oktobru ove godine obeležio je deceniju stavaralaštva i održao izložbu i promociju svoje nove monografije, „Pijanista od ranije poznat policiji“ – delo i zid 2014-2024 u Dorćol Platzu.

Autor je i skulpture Zlatni cvet Katarzis, instalacije Kašika za gladne, portreta Jovana Memedovića od plastičnih flaša i murala Novaka Đokovića na šljaci teniskog terena.

Kako biste opisali godinu iza nas i onu koja nam predstoji?

„Godinu koja je iza nas bih na kraju ispratio ćutnjom, zajedno sa svima onima koji su je i učinili nesrećnom, a Novu Godinu bih uz najlepše želje prepustio mladim akademskim građanima koji je najviše i zaslužuju“ odgovara Pijanista.

Kako komentarišete reakcije vlasti na vaše radove i privođenje zbog rada ’’Jednosmerna Srbija’’?

„Profesor Voland, otelotvorenje đavola u romanu Majstor i Margarita, jasno poručuje da je svaka vlast nasilje, jer na zemlji vlada on i da je bog samo ministrant, onda je razumljivo što i vlast tako reaguje, ali moje je kao umetnika, da svoj umetnički dar stavim u službu naroda i upozorim ga na opštu opasnost od đavolje rabote, jer ga postojeće usmeravanje vodi pravo u zverinju čeljust.“

Da li vas potencijalne pravne posledice motivišu u stvaranju ili su prepreka?

„Mene mnogo više brinu posledice one druge vrste, koje nakaradni upravljački sistem svakodnevno izaziva degradacijom školstva, a samim tim, blokiranjem kulturanog i društvenog napretka. Podsticanje primitivizma i nasilja iza čega stoji sprega vlasti i kriminala, u meni kao čoveku i umetniku stvara bunt jer na to ne mogu nikako da pristanem. Pravne posledice koje trpim nemaju tu snagu koju daje osećaj slobode i pravde, te zato i ne mogu biti prepreka mom umetničkom aktivizmu, odnosno borbi koju vodim za bolje sutra.“

Koliko publika u Srbiji razume uličnu umetnost?

„Ulična umetnost je u svojoj sadašnjoj pojavnosti, neopterećena kanonima i pre svega direktna i otvorena, svakako  izraz savremenog doba, aktuelno umrežanog na globalnom planu. Kao takva, ona po prirodi stvari, najpre pripada mladima, tako da je i najbliža mladalačkom načinu komuniciranja, te prema tome ona prvenstveno njima i pripada. 

Nikako pri tome ne želim da kažem da je ona distancirana od starijih jer bez interaktivnosti starijih i mlađih, svet bi postao emotivno sterilan, što bi onda i ovu umetnost lišilo atributa osećajnog i lepog u njenom izrazu, a upravo je to ono što briše generacijske razlike. Umetnost je u svojoj biti spremna da pripadne svima koje sebe doživljavaju kao društvena bića.

Tehnološki razvoj je takođe učinio da su i stari i mladi okrenuti jedinstvenom sistemu komuniciranja, tako da je dostupnost informacija praktično neograničena, što i starijima omogućava da nesmetano idu u korak s vremenom. Stvar je karaktera, obrazovanja i naravno motivisanosti u kojoj meri će novine biti prihvatane, a sudeći po onome što se trenutno dešava na ulicama Srbije, čemu je ulična umetnost svojom aktivističkom crtom, rekao bih poprilično kumovala, sva je prilika da su se njene poruke itekako dobro razumele“, zaključuje Andrej Josifovski Pijanista. 

Kompas