„Osvetnička pornografija“: Promena zakona ili izborna kampanja

Ministar pravde Nenad Vujić najavio je da će u Krivični zakonik (KZ) biti uvršteno novo krivično delo, kolokvijalno nazvano “osvetnička pornografija”. Vujić je izjavio da zakoni nisu okamenjena forma, koja se jednom donese i ne menja, već da oni moraju da prate život, situacije i nove oblike kriminaliteta. “Neophodno je dodatno regulisati pitanje ‘osvetničke pornografije’, pošto vidimo da je to nešto što je jako rasprostranjeno”, rekao je ministar pravde.

Šta je ovome prethodilo

Udruženje „OsnaŽene“ je pre tačno godinu dana objavilo istraživanje u kome su pronašle brojne Telegram grupe koje šire osvetničku, ali i dečiju pornografiju. U Telegram grupama tokom dana deli se i po nekoliko hiljada fotografija i videa pornografskog sadržaja, najčešće bez pristanka osobe koja se na tom sadržaju nalazi. Uprkos podacima ove organizacije, niko nije ni priveden ni procesuiran, iako u našem KZ već postoje dela koja su kažnjiva, naročito ako uključuju zloupotrebu dece i maloletnika. Jedan je administrator priveden, ali nije bilo osnova za pokretanje postupka, saopštilo je tada tužilaštvo.

Autonomni ženski centar još 2022. godine podneo inicijativu Ministarstvu pravde da se osvetnička pornografija uvrsti u Krivični zakonik, radna grupa pri Ministarstvu nikada nije uradila ništa po tom pitanju.

Zašto da im (ne) verujemo

Ženske organizacije, aktivistkinje, kao i poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, pozdravile su ovu inicijativu. I zaista, nema joj se šta zameriti. Međutim, u medijima smo ovih dana mogli da čujemo i da svi oni koji ovu inicijativu pozdravljaju, ipak pokazuju određeni stepen nepoverenja. To se nepoverenje grana u više pravaca, od definicije dela, preko sprovođenja zakonskih izmena, do stvarne namere ministarstva.

Nije se to nepoverenje stvorilo niotkud: borba da ovo postane krivično delo traje dugo, a isti donosioci odluka koji sada žele to da realizuju, dugo su izbegavali temu ili ubeđivali žene da su naši zakoni sasvim podesni da sa pojavom izađu na kraj. Takoreći, dugo su nas pravili ludima.

Nije ovo jedina tema

Kada je reč o nasilju prema ženama, ovo nije jedina zakonska izmena koju sanjaju mnoge žrtve raznih oblika nasilja i njihovi bližnji. Već dugo, predugo, traju napori da se u Srbiji uspostavi telo za praćenje femicida. Potom, tu je i inicijativa da se femicid uvede ili kao posebno krivično delo ili da se kvalifikuje kao teži oblik već postojećeg krivičnog dela, ubistva. I sve to godinama “pada na gluve uši”. Sa druge strane, kad se, kao što su se u julu desila, dva femicida u jednom danu, ministarka bez portfelja Tatjana Macura izjavi kako je prvi korak u prevenciji taj da žene prijave nasilje.

Problem je što je veliki broj ubijenih žena prijavljivao nasilje, pa čak i dobio mere zaštite, ali one nisu bile dovoljne da spreče ubistvo. Naravno, ubistvo je najteži oblik nasilja prema ženama, a mi sada govorimo o neovlašćenom korišćenju intimnih snimaka. Međutim, paralela je jasna.

Delo na papiru, ne i u praksi

Kad smo kod paralela, red je povući i još jednu. Od zemalja u okruženju, femicid kao posebno krivično delo uvele su Hrvatska i Makedonija. Za pet, odnosno tri godine, koliko ovo delo postoji, žene su stradale od ruke svojih partnera i članova porodice. Koliko je optužnica za “teško ubistvo žene” za to vreme podignuto? U Hrvatskoj jedna, u Makedoniji nijedna. Nema još nijedne presude, govorimo samo o optužnicama. Dakle, nije dovoljno samo u KZ uvesti neko delo. Važno je i postupati. A to izostaje u okruženju. Umesno je opet postaviti pitanje poverenja: kako verovati da će ikad iko odgovarati za počinjeno krivično delo, ako se to u praksi još nije dogodilo?

A šta ako je sve fora

Ministar pravde nije najavio samo ovu izmenu. Na jesen će se, kako je dodao, pred Narodnom skupštinom Srbije pored Krivičnog zakonika i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, naći i izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i antikorupcijski zakoni u vezi sa radom Agencije za sprečavanje korupcije.

Ovaj spisak izmena zapravo je tajna mapa najbolnijih tačaka ovog društva i nepravdi koje vlast nanosi građankama i građanima. Pa tu je zakon o izvšiteljima, najpopulističkija mera koju je najavio predsednik Aleksandar Vučić. I kako, posle ovoliko godina ćutanja, ubeđivanja da problema nema, da im verujemo kako žele da poprave stvari? Umesto toga, svi smo pomislili isto: biće izbora.

Jovana Gligorijević, Vreme