Oskar Pijastri i njegova prva greška

Pred trkački vikend koji se dugo iščekuje, sve oči uprte su u Oskara Pijastrija, delom Jugoslovena rođenog u Australiji i prvorangiranog za titulu šampiona. Da li ovaj dvadesetčetvorogodišnjak, hladan kao špricer, ima ono što treba da bi se vratio u igru?

„Da, ali oni su multimilijarderi“, odgovorio mi je brat nakon mog dužeg elaborata šta se jednog vikenda dešavalo na stazi Formule 1. Bili smo u Ministarstvu (ne nekom državnom, već u lokalnoj pivnici u Nišu) i ja sam pokušavala da pronađem argumente za to zašto bi trebalo da ga zanima ono što govorim. „Neki. Neki od njih su multimilijarderi“, popustila sam.

Formula 1 je sport, skup sport, kome je teško prići. To se može analizirati i kao društveni konstrukt, kapitalistički projekat koji svaki milimetar tkanine vozačkog odela koristi u reklamne svrhe. Prosto kao jedan perpetuum mobile okretanja para. Ali, ne može se umanjiti činjenica da su pojedini vozači bolida Formule 1 ipak bolji od nas, običnih smrtnika. I to uprkos tome što imaju novac. Oni manje trepću, imaju brže reflekse, izrazito jak vrat i potpuno drugačiji odgovor na strah.

I bogati plaču

U timu Meklarena vodi se borba za prvo mesto, paralelno sa onom protiv ostalih. Ferari, Mercedes, RedBul, Vilijams i Strolova firma, ove godine ne mogu da dobace konstrukciji bolida Meklarena.

Ipak, Meklarenova vozila u rukama kojima upravlja stariji vozač u timu Lando Noris i mlad Oskar Pijastri – nisu otporni na vožnju direktno u zid. Nakon što je u Azerbejdžanu Pijastri dva dana za redom svoj bolid zakucao u ogradu staze na ulicama Bakua, sada se čeka procena da li je to uspelo da mu dopre do samopouzdanja. Iz grešaka se uči, ali šta mi možemo da naučimo iz Formule?

Anti-stall

Na ekranu vozila izašla je poruka “anti-stall”, što paradoksalno znači protiv zastoja. Tako je Oskar Pijastri na prošloj trci stao i ostao poslednji na startu. Neizdrž da nadomesti to kočenje, koštao ga je već u prvim krivinama.

A i ono što je prethodilo trci bilo je dovoljno neuobičajeno. Kvalifikacije pre same trke 21. septembra (istog dana kada je takođe Pijastri svog Meklarena vozio direktno u zaštitnu ogradu sa reklamom) crvenile su se od zastavica koje su ukazivale na opasnost. Vozilo bezbednosti izlazilo je svako malo, ne bi li se sa rute staze sklonili preostali delovi bolida.

Njegov kolega iz klupe i drugi po bodovima, Lando Noris, nije iskoristio priliku Pijastrijevog presedanja krugova. Umesto vrha na kojem se nalaze najbrži vozači, bio je na osmom mestu. Njih dvojica uveliko vode svoju međusobnu bitku budući da je Noris dovoljno blizu da ugrozi Oskarovo uzimanje prve titule. “Ne zanima me prvo mesto, samo gledamo gde je Noris” – rekao je Pijastri svom inženjeru u boksu preko radio veze. Držati oči uprte ka nagradi je opravdana strategija. I ona koju praktikuju i drugi timovi.

Kako Marija Karej od Maraja Keri?

Kako je podijum ostao bez Oskara Pijastrija, za drugo i treće mesto su se borili timovi koji ranije nisu imali priliku. Na prvom mestu je bio, zna se, Maks Ferštapen. A bez Meklarenovih bolida na ulici, sve je bilo moguće.

Ali ko se svesno bori za treće mesto? Prošle godine, dok je još sedeo u poznatom i voljenom Ferariju, španski vozač Karlos Sajnc nije imao tu privilegiju da se takmiči sa vozačem iz svog tima. Njegova borba nije bila jednako dobro prihvaćena kao ona koja se trenutno dešava u Meklarenu.

Nadmudrivanje svog kolege iz kluba, naticanje i nadmašivanje rezultata dovelo je Meklaren do jako male razlike između njihovih vozača. Ali, ta mala razlika između Norisa i Pijastrija, prelomila se u veliku prednost u odnosu na sve ostale pa su tako njih dvojica u vrhu po bodovima (1. i 2. mesto), prvi u trci za najboljeg konstruktora (1. mesto) i redovni u prvim pozicijama na startu trke tj. najbrži u kvalifikacijama. Ostali timovi za njima kasne 20 sekundi, a i kada ih stignu: ostanu na trećem mestu.

Bronza sija kao zlato

Ferari nije dao slobodu svojim vozačima da se međusobno testiraju.

Sticao se utisak da je Sajncova pozicija podložna tome da mu se sugeriše da je prepusti lepuškastom kolegi, a onda kada je favoritizacija postala vidljivija – Karlos Sajnc je morao da napusti Ferari. Na njegovo mesto došla je ikona Formule; osmostruki svetski šampion (sic!), Luis Hamilton. Tako je Ferari postao tim koji na stazi ima dva starija, prioritetna vozača. Strategija koju ne preporučuju mnogi.

Španac Sajnc je tražio tim u kojem će moći da ostane. Nije želeo da se povuče iz Formule i uz pomoć svog oca (praksa koja se često javlja u Formuli 1) prešao je u mali tim Vilijams. Na pitanja šta je sledeći korak, odgovarao je: Vilijams na pobedničkom postolju. Godinu dana kasnije, tačnije, u septembru 2025. u Bakuu, Sajnc se popeo na stepenicu pobednika osvojenog trećeg mesta i polio se šampanjcem.

Dugoročni plan i „zdrava“ konkurencija

Vođa tima Vilijamsa, Džejms Vaules, došao je na tu poziciju ne znajući da dolazi u bankotiranu firmu. U njegovom planu nije bilo neodrživih ciljeva, već onih konkretnih. Nekoliko puta je u javnosti govorio o svom dugoročnom planu za Vilijams. Cilj nije bila sledeća godina, već je gledao nekoliko godina unapred. A onda, kada je imao gladnog Karlosa Sajnca i prvu pravu grešku Oskara Pijastrija – podijum je čekao na trijumf.

“Ne možete da zamislite kakvog je ovo ukusa”, rekao je Sajnc odmah posle pobede, dok je još bio u bolidu.

Pored toga što je sa Vilijamsom dobio pobedu, Karlos Sajnc ostaje i poslednji Ferarijev vozač koji je izvojevao pobedu. Uzročno-posledična trka ukazala je na važnost toga koliko je neophodno biti okružen ljudima koji teže istom cilju i zašto je ključno imati šefa tima koji radi za dobrobit svih. U takvom sistemu, brzi ste onoliko koliko jednom šrafu treba da se zameni guma, a sporiji od kolege za 6 desetinki (Noris/Pijastri).

Pijastri, inat i bes

Na Oskara Pijastrija se često gleda kao na neko mitsko biće koje se pojavi, ima minimum interakcije, odradi ono što treba i povuče se nazad da gleda kriket. Vozači iz Mercedesa ga nazivaju “štreberom odeljenja” jer pored pobede na stazi, već drugu godinu za redom osvaja kviz znanja o Formuli 1.

“Pokazao si nam da si čovek”, rekla je novinarka Pijastriju nakon što nije izvozao 51 krug trke u Azerbejdžanu.

Po svemu sudeći, a prvenstveno po njegovim godinama, Oskar Pijastri će se tek boriti da uđe u istoriju kao velikan Formule poput Prosta, Sene, Šumahera, Fetela, Rajkonena itd. Ali je i dalje u igri njegovo ovogodišnje osvajanje. Mali koji ne preza da drži svoju poziciju pa makar to značilo da će njegov timski saigrač izleteti sa staze – vozi tako što jednim okom gleda u retrovizor u sve koje je pobedio, a drugo oko drži ka nagradi.

Jedino što mu je potrebno je funkcionalan bolid u Singapuru i da ostane dovoljno hladne glave.

Dok ljubitelji demokratije i Formule 1 sa nestrpljenjem čekaju 5. oktobar, Pijastri uživa kupke u ledu i banana smutije. A možda je to ipak samo zabava za publiku. Makar dok se Čeko, Botas i Kadilak ne uključe u trku.

Vasilija Antonijević / Kompas