Ograničenje kamata na kredite: Kad nešto liči, a nije
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je trajno ograničavanje visine kamata na stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus. Slično je zatim najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bankomat, ilustracija (Foto: maxxyustas, Envato)
Zašto je to važno?
Srbija do sada nije posezala za ovakvim merama, osim prošle godine za stambene kredite i kada je „izboksovala“ odlaganje otplate tokom korone. Centralne banke uobičajeno deluju na cenu kredita menjanjem referetne kamatne stope – za koju NBS uvek naglašava da dobro deluje.
„Sad je realni teret tih kamata veći, zato što je inflacija mala, a kamate su ostale na visokom nivou. Realne kamatne stope u stvari pokazuju koliki je stvarni trošak. Kamate na neke kredite idu i do deset odsto, a inflacija je opala. Tako da je realni teret upravo to – koliko su kamate veće od inflacije“, objašnjava profesor sa Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić za naš portal.
Zdravstvena i energetske krize su prošle, inflacija se smirila posle dve godine (sa 15,1 odsto 2022. godine ove godine će biti oko 4,5 ili pet odsto), pa se onda postavlja i pitanje zašto su se vlasti u Srbiji sada setile da povuku ove poteze. Sagovornici Nove ekonomije većinom ovo ocenjuju kao populistički potez jer su banke zaista imale rekordne profite u te dve godine, ali s obzirom na nedostatak tržišta kapitala kod nas i prave konkurencije u bankarskom sektoru, one će i nastaviti dobro da posluju, te se neće buniti.
Šira slika
Građani Srbije koji opšte uzev imaju slabu finansijsku pismenost, uglavnom se za pomoć zbog visokih kamata obraćaju državi. A ona ume da im izađe u susret čak i kad to nema mnogo ekonomskog smisla. Skorašnji primer predstavljao bi i spor oko kredita u švajcarskim francima, koji su takođe oprošteni jednom delu stanovništva.
„To je jedna populistička mera. I zakonodavna i administrativna vlast mogu da donose neke mere koje ne moraju da budu smislene. One mogu da budu legalne, ali ne moraju da budu legitimne. Možeš i da poništitš bakarske profite i da kažeš ‘nacionalizovaću banke’, ali posledica svih takvih nekih mera jeste poslovni ambijent koji nije odgovarajući“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker iz Momentum Securities.
Ipak, stručnjaci ističu i to da zarada banaka jeste bila rekordna u prethodne dve godine, ali najviše zbog odsustva pravih alternativa barem što se tiče investiranja na tržištima kapitala.
(Aleksandra Nenadović, Nova ekonomija)