„Odliv mozgova“ iz Srbije – problem koji zapravo ne postoji?
Stručnjaci tvrde da je problem odliva mozgova ispolitizovan, dok u stvarnosti iz Srbije odlaze jednako obrazovani kao oni koji u njoj ostaju.
Student, ilustracija (Foto: Envato)
Procenjuje se da iz Srbije u inostranstvo godišnje ode između 40.000 i 60.000 ljudi. Ipak, na svakih deset emigranata dolazi osam imigranata, a rasprostranjenu tezu o „odlivu mozgova“ pobija činjenica da je obrazovna struktura ljudi koji odlaze približno ista kao kod stanovništva koje ostaje u zemlji, piše Biznis & Finansije.
Koliko nas je van granica?
Procene su da srpska dijaspora broji između 1,3 i dva miliona ljudi, a da srpsko poreklo ima oko deset miliona osoba. Za statistiku je neuhvatljivo i koliki deo ljudi koji napuštaju Srbiju, spada u grupu onih koji stvarno idu samo privremeno, radi rada, da bi se kasnije vratili nazad kući.
U Srbiji je ovaj talas postao izraženiji od 2015. godine, kada su se za naše državljane otvorila tržišta rada u Istočnoj Evropi – najviše za visokoobrazovane, stručne i za majstorska zanimanja.
Stručnjaci navode da nema podataka koji bi potvrdili tvrdnje o 600.000 ljudi koji su napustili Srbiju u poslednjim godinama. Cirkularnih migranata, koji idu pa se vraćaju, ima mnogo u Hrvatskoj, gde ljudi odlaze da rade tokom turističke sezone, ali je takvih manje u zemljama poput Norveške, Švedske ili drugih severnih zemalja koje građane Srbije prihvataju na duži period.
Zašto je to važno
Pitanje emigracije postalo je posebno osetljivo u poslednjim godinama kada je zbog toga i višedecenijskog niskog nataliteta došlo do manjka radne snage u Srbiji i potrebe za „uvozom“ radnika. Međutim istraživanja pokazuju da iz Srbije ne odlaze (samo) najbolji kako se to često čuje, niti da se generalno može govoriti o značajnijem odlivu mozgova.
Prema definiciji, zemlja ima „odliv mozgova“ kada je obrazovna struktura njenih emigranata znatno bolja od obrazovne strukture njenih građana, što je, kako kažu stručnjaci, daleko od toga gde je danas Srbija.
Kao primer, uzima se Kanada u kojoj čak 60 odsto srpskih državljana ima visoko obrazovanje, ali zato tamo živi samo oko 20.000 ljudi iz Srbije. U Nemačkoj, gde se nalazi oko 300.000 Srba, procenat visoko obrazovanih manji od deset, što je ispod proseka, dodaju stručnjaci.
„Odliv mozgova“ pobijaju i rezultati drugog istraživanja, koji pokazuju da je u petogodišnjem periodu Srbija čak zabeležila neto priliv od 90.000 visokoobrazovanih.
To se tumači tradicionalnim dolaskom stručnjaka iz Crne Gore, Republike Srpske ili sa drugih destinacija, za koje kod nas ima boljih poslovnih prilika, kao i studenata koji po okončanju školovanja ostanu u Srbiji, navodi B&F. (Nova ekonomija)