Nova direktiva SAD: Veštačka inteligencija i njeni rizici
Šta se sve navodi u novoj direktivi SAD koja se tiče korišćenja veštačke inteligencije? Koji su rizici prisutni? Da li su predložene smernice dovoljne da zaštite građanska prava.
Ilustracija (Izvor: Envato)
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je direktivu koja opisuje kako tamošnje obaveštajne agencije i Pentagon treba da koriste veštačku inteligenciju (AI), da ubrzaju njenu primenu – što je istaknuto kao pitanje nacionalne bezbednosti – ali i u kojim oblastima je važno da je ograniče.
Kontekst 1: Strah od neprijatelja
Kako je istakao neimenovani visoki zvaničnik Bele kuće, cilj direktive je da SAD ostanu lider u tehnologiji veštačke inteligencije, drugim rečima: da to ne bude neko drugi. Naime, zaostajanje u ovoj sferi budi bojazan da bi zemlja mogla da postane žrtva AI alata kojim raspolaže, recimo, Kina.
Takođe, postoji strah od špijunaže – bilo rada na AI ili AI čipova.
Kontekst 2: Strah od urušavanja sloboda
S druge strane, memorandum o nacionalnoj bezbednosti – čiji ja direktiva o veštačkoj inteligenciji deo – daje i smernice kojim bi se sprečavalo da upotreba AI nanese štetu građanskim slobodama ili ljudskim pravima. Recimo, da AI ne donosi odluke o odobravanju azila, praćenje ljudi na osnovu etničke ili religijske pripadnosti, klasifikovanje osobe kao teroriste, bez ljudske kontrole odnosno revizije.
Kritike
Sve to nije ni blizu dovoljno da zaštiti ljude od opasnih sistema veštačke inteligencije, tvrdi za “Glas Amerike” Patrik Tumi iz Američke unije za građanske slobode. On dodaje da agencije za nacionalnu bezbednosti ne smeju biti prepuštene same sebi kada je reč o nadzoru, naročito u trenutku kada sve više primenjuju moćne nove tehnologije na stanovnike Sjedinjenih Država.
J.J / Vreme