„Niš nije njegov“ – Kako izgledaju koordinisane akcije policije i SNS pristalica

A zbog dece je sve i počelo. Univerzitet u Nišu jedan je od onih koji trpi najveće pritiske, ali i onaj koji je u svom gradu organizovao najmasovniji skup održan 1. marta. Ovog puta, studenti su dan pre provladinog mitinga predložili četiri mesta odakle će se Nišlije uputiti ka Pravnom fakultetu u znak protesta.

Ta trasa je ubrzo promenjena; zvanično zbog bezbednosti, a nezvanično jer je policija saopštila da kolona ne sme proći pojedinim ulicama. Žandarmerije je bilo u celom gradu. Jedan od studenata koji je i vozio bicikl do Strazbura, Lav Stojanović, rekao je za Kompas da nikada nije video toliku prisutnost policijskih snaga u Nišu. „Ali, pitanje je zašto? Zašto policija u tolikoj meri mora da obezbeđuje skup koji bi trebalo da bude otvoren za sve?“

Strateški postavljeni pripadnici žandarmerije

Svako ko iole zna za Nišku tvrđavu može da pretpostavi koliko je teško odbraniti, ali i osvojiti ovaj grad.

Kolona građana se kretala pravolinijski, a pristup poprečnim ulicama i sa jedne i sa druge strane bio je onemogućen. Bajkeri i ratni veterani u formaciji bili su na vrhu kolone koja se zaustavila na jednoj od raskrsnica.

Sa desne strane, na nekih desetak metara od kolone, žandarmerija je držala liniju, a odmah iza njih je stajalo više desetina grupisanih muškaraca u crnom. Voždova ulica koja izlazi direktno na hotel Ambasador (a u čijoj blizini se nalazila bina sa koje će za pola sata da se obrati predsednik Srbije Aleksandar Vučić) bila je blokirana – ne samo uniformisanim licima na zadatku, već i onim neuniformisanima.

Prekoputa njih, u Bulevaru Zorana Đinđića, ograđeni velikim brojem parkiranih autobusa sa strane, stajali su u muškarci u istom maniru. Policije na tom mestu nije bilo mnogo. U odnosu na mnogobrojna nepoznata lica koja su po svemu sudeći dovedena da provociraju i zastraše stanovnike grada, pripadnici žandarmerije su mogli da se izbroje. Njihove kolege su doduše bile raspoređene u blizini, ali u slučaju iznuđene reakcije ne bih ih bilo dovoljno da obezbede ‘red i mir’ koji se u poslednje vreme često spominje u javnosti.

„Ne provocirajte ih“

Ne provocirajte ih, ponavljao je Nišlijama žandarm, po svemu sudeći jedan od nadređenih. Ratni veterani (prepoznatljivi kao pripadnici 63. Niške padobranske brigade iako su im se kasnije pridružili mnogi drugi) mirno su posmatrali sliku ispred sebe. Protestna kolona je bila duga, a i građani su se zaustavljali kako bi uputili želje i gestikulacije toj neprivlačnoj grupi muškaraca – tako da je samo kretanje trajalo izvesni vremenski period.

Žandarmeriji se žurilo da građani Niša što pre prođu tu među u kojoj su se sami pripadnici policijskih snaga našli kao u tampon zoni. Direktiva je evidentno bila da ne reaguju. I oni koji su dovedeni da zastraše, i oni koji bi trebalo da osiguraju bezbednost građana.

Organizovanu grupu muškaraca doveo je neko po nalogu, a ka drugoj adresi upućen je nalog da moraju da ih štite. I to nije ništa novo. Policija neretko obezbeđuje takozvani prostor Ćacilend, ne reaguje kada su napadnuti građani, novinarke i novinari i ne može se zaboraviti odbacivanje postupanja po službenoj dužnosti kada su u prisustvu sumnjivih lica obezbeđivali taj isti prostor 15. marta.

Oči na leđima žandarma

Primetno je da u ovim slučajevima Žandarmerija pravi kordon okrenuta ka demonstrantima, ali i da se sa podizanjem tenzija, njihova pažnja okreće i ka drugoj strani. Kao što je slučaj u jučerašnjem postupanju policije u Novom Sadu, i u Nišu ali i u Beogradu, službena lica su se fizički ograđivala i od organizovane grupacije poslate sa namerom da izazove incidente. Tako da je jedan od odgovora koga štite policijske snage: sami sebe.

Veni vidi viči

Sa prozora zgrada, oni koji nisu mogli da izađu na ulicu kao i mnogi stariji ljudi, upućivali su pozdrave studentima, uzvikivali „pumpaj“, lupali u šerpe ali i pružili razne versatilne psovke pristalicama vladajuće partije. Nišlije nisu prezale ni da pripadnicima policije upute pitanja.

A samo dva sata pre nego što je počeo govor – prostor ispred bine u centru Niša bio je prazan. Redara je bilo više nego li onih koji su okupljeni, a novinarima je policija branila pristup kroz ograđen prostor.

„Imamo naredbu da ne puštamo nikoga“ – rekao je jedan od policajaca u blizini trga kralja Milana i uputio novinare ka rukovodiocima na drugim prilazima. Tek je u jednom, sinhronizovanom trenutku došlo do slivanja mase pristalica vladajuće partije i to iz velikog broja autobusa. Policije je tu bilo i na tom mestu, ali one saobraćajne. Jer je toliki broj autobusa u cirkulaciji trebalo usmeriti, posebno kada su u pitanju registracije drugih gradova i vozači koji možda ipak ne poznaju grad.

Trg Aleksandra Ujedinitelja

Od Mosta mladosti gde su istovareni, do Trga kralja Milana gde je održan skup, nije velika udaljenost. Ali čini se da je tim ljudima trg ispred Pravnog fakulteta u Nišu bio nedostižan. Na tom mestu našli su se studenti, penzioneri, porodice sa decom, mladi i stari, oni koji su vozili bicikle, trčali i došli pešaka. Izgleda da Niš već ima jednog Aleksandra Ujedinitelja, ali da on nije bio tog dana uživo na Trgu kralja Milana.

„Tamo među njima, nema Nišlija“, govorili su mi građani govoreći o glavnom govorniku na skupu. Kako kažu, i njemu je jasno da tu nema podršku.

Niš je bolna tačka aktuelnih vladajućih struktura, ne samo u poslednjih 6 meseci već i godinama unazad. Nezahvalno je meriti šta više boli – da li su to niška jaja, tehnike gađanja, niški studenti koji pozivaju na mirna okupljanja, ratni veterani 63. padobranske brigade, ili čak niška žandarmerija.

V. Antonijević /Kompas

Pročitaj i