Novi talas nasilja preti Venecueli posle spornih izbora: Maduro poslao snage bezbednosti da uguše proteste

Hiljade ljudi u Karakasu i drugde u Venecueli protestovalo je u ponedeljak protiv predsednika Nikolasa Madure. Zemlji preti novi talas nasilja.

Protesti u Venecueli: Posle treće, ponovo žestoko osporavane izborne pobede predsednika Nikolasa Madure situacija je opasno zapaljiva. (Screenshot: Iks)

Maduro je prethodno proglasio pobedu na predsedničkim izborima, a opozicija insistira da je njen kandidat pokraden pri brojanju glasova. Situacija je, ne prvi put poslednjih godina, zapaljiva i veoma opasna.

Policija je u glavnom gradu demonstrante na ulici, uključujući i četvrt sa predsedničkom palatom, rasterala oklopnim vozilima i suzavcem. 

Demonstranti su uglavnom sa terasa i prozora lupali u šerpe, a isto su činili i mnogi koji su izašli na ulice. Skandirali su “Ne želom zlato, ne želim CLAP (socijalni program za siromašne), želim da Nikolas ode.”

Mnogi su kružili motociklima i automobilima i tako usporavali saobraćaj, javio je Rojters.

Demonstracije i nasilje, Maduro preti

Prema podacima Venecuelanske opservatorije društvenog konflikta, u ponedeljak je bilo 187 protesta u 20 pokrajina.

Maduro se naciji obratio prenosom uživo iz svoje palate i poručio da su snage bezbednosti u akciji protiv “nasilnih protesta.” 

Vojska i policija su odavno uz predsednika, koji je već dva puta, 2013. i 2018. pobedio na osporavanim izborima. Inače, nema naznaka da se to menja.

“Pratili smo akte nasilja koje promoviše krajnja desnica. Mogu narodu Venecuele da kažem da delujemo čim naprave štetu,” rekao je Maduro. “Ovaj film smo već videli, znamo kako oni deluju.” 

Opservatorija je navela da su snage bezbednosti i paravojne jedinice “počinile niz akata represije” protiv demonstranata.

Najmanje dvoje ljudi je ubijeno u vezi sa brojanjem glasova ili protestima, u noći između nedelje i ponedeljka i u ponedeljak uveče.

Vlast: Venecueli sa protestima ponovo preti „užasno“ krvoproliće

Ministar odbrane Vladimir Padrino je demonstrante podsetio na “užasnu situaciju iz 2014., 2017. i 2019.” U demonstracijama protiv vlasti tada je ubijeno na stotine ljudi.

Državna izborna komisija je rano u ponedeljak po lokalnom vremenu saopštila da je Maduro osvojio 51 odsto glasova na izborima, a time i treći mandat.

Opozicija, međutim, insistira da je njen kandidat, Edmundo Gonzales, osvojio skoro tri četvrtine ubačenih glasova, više nego dvostruko više od Madura.

Nezavisni istraživači javnog mnjenja su ocenili da je zvanični rezultat malo verovatan. 

SAD su izrazile ponovo, kao u prethodna dva navrata, izrazile sumnju u ispravnost predsedničkih izbora u Venecueli i pozvale su izbornu komisiju da transparentno prebroji glasove.

Šef urugvajske diplomatije Omar Paganini je u ponedeljak izjavio da njegova zemlja “nikada” neće priznati Madura i da je Gonzales očigledno pobedio.

Peru je venecuelanskim diplomatima naredio da u roku od 72 sata napuste zemlju, zbog “ozbiljnih, arbitrarnih odluka režima” u Karakasu. Peru je, inače, utočište velikoj venecuelanskoj dijaspori, koja je većinom izbegla poslednjih godina.

Opozicija poziva na dalje proteste, vlast na marševe podrške

Na dalje proteste je u ponedeljak uveče pozvala liderka opozicije Marija Korina Mačado. 

“Dragi građani Venecuele, sutra se nalazimo, poput porodice, da organizovano demonstriramo odlučnost da svaki glas bude izbrojan i odbranimo istinu,” objavila je na Iksu

Venecuelanske vlasti su Mačadovoj zabranile da se kandiduje na predsedničkim izborima. Gonzales je, pritom, pažljivo naglašavao da simpatizere ne poziva na nasilje. 

Sa druge strane, stanje će ostati zapaljivo, jer je poslanik vladajuće partije i Madurov menadžer kampanje Horhe Rodriges pozvao predsednikove pristalice na marševe podrške do predsedničke palate.

Nekadašnji vozač autobusa, 61-godišnji Maduro je na vlasti nasledio Uga Čavesa posle njegove smrti 2013. Pod Čavesom je dogurao do pozicije ministra spoljnih poslova, a kao predsednik je nastavio sukob sa SAD i Evropskom unijom.

Venecuela je zbog njegove autokratske vlasti pod osakaćujućim zapadnim sankcijama.

Kompas