Dubai pod vodom: Da li su se vlasti UAE preigrale sa veštačkim izazivanjem oluje?

Saobraćaj u Dubaiju još uvek ne funkcioniše u punom kapacitetu, a jedan od najvećih međunarodnih aerodroma bio je zatvoren dva dana.

Šta se dogodilo?

Kiša koja je pala na Ujedinjene Arapske Emirate bila je najobilnija u poslednjih 75 godina. U Dubaiju je u jednom danu pala količina ekvivalentna onoj koja padne u tri godine.

Fotografije potopljenih automobila koji „plivaju“ ulicama obišle su svet, a škole i druge ustanove bile su zatvorene.

Građani prijavljuju nestašice po supermarketima i restoranima zbog prekida lanca snabdevanja. Vlasti obećavaju da će se do ponedeljka uspostaviti snabdevanje, a saobraćajnice ponovo biti prometne.

Šta kažu stručnjaci?

Klimatski eksperti su podeljenog stava šta se zapravo dogodilo u Dubaiju. Dok jedni tvrde da je to posledica klimatskih promena, drugi navode da su se Emirati verovatno zaigrali previše sa izazivanjem veštačke kiše.

Gardijan navodi da je izazivanje veštačke kiše postalo previše često u Emiratima i da se zbog toga čak stvaraju tenzije sa okolnim državama.

Kako se izaziva veštačka kiša?

Da bi pala kiša, prvo su potrebni oblaci, jer bez njih ne može ni veštački da se izazove padavina. Veštačka kiša se izaziva tako što se oblaci avionima koji prelete iznad njih zasejavaju određenim česticama, najčešće soli. Hemikalije koje se uobičajeno koriste su tečni propan, kalijum jodid i takozvani suvi led (čvrsti ugljen dioksid).

Prvu veštačku kišu izazvala je američka kompanija General Electric koja je 1946. razvila metodu kojom je vladi naplaćivala navodnjavanje sušnih krajeva Sjedinjenih Država.

Šta je problem u Emiratima?

Ujedinjeni Arapski Emirati tvrde da su od 2021. razvili novu metodu zasejavanja oblaka. Nije najjasnije koje sve hemikalije koriste u tu svrhu, ali činjenice kažu da je na njihovom tlu u poslednje tri godine palo više kiše nego u okolnim zemljama, odnosno perimetru od 5.000 kilometara.

Upravo zato pojedini klimatolozi tvrde da bi nevreme u Dubaiju, koje se prelilo i na Bahrein, moglo biti veštački izazvano, naročito što nije bilo meteroloških pokazatelja da će se baš tolika količina vode sručiti u tako kratkom periodu.

Zašto je veštačka kiša kontroverzna?

Iako je najčešći argument borba protiv suše, etički problem je što ako izazovete kišu u jednom mestu, samim tim stanovnike nekog drugog mesta ostavljate bez kiše koja bi inače tamo pala.

Stručnjaci upozoravaju da bi kontrola vremenskih prilika mogla da pomeri fokus sa tradicionalnih mera namenjenih borbi protiv klimatskih promena.

Po tvrdnji španskog meteorologa Hoze Migel Vinjasa ovakav geoinžinjering imao je opravdanje jedino 1986. kada su sovjetske vlasti zasejavale oblake nastale nuklearnim incidentom u Černobilju kako bi radioaktivna kiša pala u nenaseljenim delovima zemlje.

V. Ž./Gardijan/Dojče Vele

Pročitajte i: