Kamata ide naniže – smeše li nam se jeftiniji krediti?
I srpska i Evropska centralna banka su oborile bazičnu kamatu. Šta će se od toga preliti na kreditnu kamatu građana i preduzeća?
Narodna banka Srbije
Narodna banka Srbije je oborila referentnu kamatu na 5,75 odsto. Evropska centralna banka je svoju spustila na 3,5 odsto. Znači li to da će krediti biti jeftiniji?
Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka smanjile su referentne kamatne stope za po 0,25 procentnih poena, piše Danas.
To je bilo prema očekivanju ekonomista.
Predstoji pad kreditnih kamata
A kako se ključna stopa NBS odnosi na dinarske, a ECB na kredite u evrima. To znači da nas očekuje pad kamata uz kredite građanima i privredi.
Većina stambenih kredita u Srbiji vezana je za evro, pri čemu se u njihovoj strukturi koristi euribor. Eurobor je referentna kamatna stopa za međubankarske pozajmice u evrima.
Kretanje kamatne stope ECB preko euribora direktno utiče na mesečnu ratu kredita građana.
Važna informacija za građane
Očekuje se dalji pad euribora. Međutim, pošto je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite, smanjenje euribora verovatno neće odmah rezultirati smanjenjem rate za građane.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite je 5,12 odsto, što je trenutno na granici postavljenoj od strane NBS i važiće do kraja godine.
Šta nam donose izmene zakona?
Narodna banka Srbije uvodi promene u dva zakona koja regulišu poslovanje bankarskog sektora. To su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije i nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, za RTS je izjavio da NBS smatra kako su potrebne sistemske mere za regulisanje tržišta i kamatnih stopa na kredite.
„Narodna banka Srbije je predvidela određena ograničenja maksimalnih kamatnih stopa, ne želeći da utiče na tržišne mehanizme, ali s ciljem da spreči prekomerne kamate na određene vrste kredita i da ograniči njihov brzi rast, kakav smo videli prošle godine na primeru stambenih kredita,” rekao je.
“Takav rast može negativno uticati na životni standard građana, kreditnu sposobnost, a na kraju i na porast problematičnih kredita u bankama.“
J. J./Vreme
Više pročitajte ovde: