Naplata na rampama, preko taga ili vinjeta: Zašto je putarina u Srbiji skuplja nego u Evropi?

Putevi Srbije su 2023. godine prihodovali 33,7 milijardi dinara od naplate putarina (nema veze što je ovo preduzeće i sa tim dobitkom i dalje 6,8 milijardi u minusu zbog lošeg poslovanja).

Šta se dogodilo?

Ideja uvođenja vinjete za srpske auto-puteve bila je aktuelna još pre 15 godina, u vreme kada je Milutin Mrkonjić bio ministar saobraćaja. Međutim, nikad nije realizovana.

Danas se ona više ni ne spominje, zato što državi ide u prilog da putarinu naplaćuje duplo skuplje od većine zemalja Evrope.

Vozačima se kao alternativa nudi tag uređaj za brži prolaz kroz naplatne rampe, i to po istoj ceni kao što bi inače platili putarinu, samo još dodatno morate da platite za sam uređaj. A taj brži prolaz često nije ni zagarantovan jer postoje isključenja, poput Vrbasa, gde ima samo jedna rampa, pa je nebitno da li imate ili nemate tag, nego morate svakako da čekate u koloni.

Vinjetu kao rešenje ne nude čak ni profesori Saobraćajnog fakulteta iako znaju da bi ona rešila besmislena zaustavljanja na naplatnim rampama. Pojedini profesori imaju direktnu zaradu od prodaje tag uređaja zbog čega im se isplati da ga javno promovišu i pravdaju državu zbog toga što još uvek ne uvodi vinjete.

Šira slika

Neko ko na primer živi u Valjevu, a pronađe zaposlenje u Beogradu, na putarinu bi dnevno u jednom pravcu morao da troši 190 dinara, odnosno 380 dinara. Ako bi 300 dana u godini išao za Beograd, potrošio bi preko 1.000 evra (oko 114.000 dinara. Ovo je trošak samo za odlazak na posao, bez bilo kakvih privatnih putovanja.

Primera radi, u Sloveniji je godišnja vinjeta za sve puteve kroz tu zemlju 117,5 evra. U Mađarskoj je godišnja vinjeta 147 evra. U Bugarskoj je samo 47 evra (mada imaju manje auto-puteva od Srbije). Poređenja radi, u Švajcarskoj je godišnja vinjeta 41,7 evra.

Dakle, računica je više nego jasna, pa saberite sami zašto uskoro Srbija neće uvesti vinjetu.

V. Ž./Kompas