Nakon turbulentne diplomatske nedelje: Evropa želi da vrati zamah u Ukrajini

„Svaka nacija mora da doprinese tome na najbolji način, tako što će da iznese sposobnosti i podršku, ali sve bi trebalo da preuzmu odgovornost da deluju, povećavajući sopstveni deo tereta“, rekao je Starmer, prenosi AP.

Britanski premijer bio je domaćin sastanka u Lankaster Hausu, 200 godina staroj vili u blizini Bakingemske palate.

Samitu je priustvovalo 18 njegovih kolega: lideri Nemačke, Danske, Italije, Holandije, Norveške, Poljske, Španije, Kanade, Finske, Švedske, Češke i Rumunije. Bili su tu i turski ministar spoljnih poslova, generalni sekretar NATO-a i predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta.

Upozorenje da moraju da urade težak posao za sopstvenu bezbednost predočio im je dva dana nakon što je američka podrška Ukrajini poljuljana kada se Donald Tramp obrušio na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i spočitao mu kako nije dovoljno zahvalan na podršci Amerike.

Sastanak je prošao u atmosferi nečuvenih grdnji koje su se desile u Beloj kući i to u direktnom prenosu.

Šta je predlog

Starmer je rekao da je sa Francuskom i Ukrajinom radio na planu za okončanje rata i da se grupa lidera — uglavnom iz Evrope — složila oko četiri stvari.

Koraci ka miru bli bi sledeći:

• zadržati pomoć Kijevu i održati ekonomski pritisak na Rusiju;
• pobrinuti se da Ukrajina bude za pregovaračkim stolom i da svaki mirovni sporazum mora da obezbedi njen suverenitet i bezbednost;
• nastaviti sa naoružavanjem Ukrajine kako bi se sprečila buduća invazija.

„Koalicija voljnih“

Konačno, Starmer je rekao da će razviti „koaliciju voljnih“ za odbranu Ukrajine i garantovanje mira.

„Neće se svaka nacija osećati sposobnom da doprinese, ali to ne može značiti da sedimo skrštenh ruku“, rekao je on. „Umesto toga, oni koji su voljni sada će intenzivirati planiranje sa stvarnom hitnošću.”

Daleko je od izvesnog da li će ruski predsednik Vladimir Putin prihvatiti bilo kakav takav plan, za koji je Starmer rekao da bi zahtevao snažnu podršku SAD. On nije precizirao šta to znači, iako je pre samita rekao za BBC da je bilo „intenzivnih diskusija“ da se dobije bezbednosna garancija od SAD.

„Ako treba da dođe do dogovora, ako treba da dođe do prekida borbi, onda taj sporazum mora da se brani, jer je najgori od svih ishoda da dođe do privremene pauze i onda ponovo dođe Putin“, rekao je Starmer.

Britanski premijer je rekao da će kasnije doneti formalniji plan sa SAD i sarađivati sa Trampom.

Pre dolaska u London, francuski predsednik Emanuel Makron je u intervjuu francuskim novinama sugerisao da on i Starmer predlažu „primirje u vazduhu, na morima i energetskim infrastrukturama“ koje bi trajalo mesec dana.

“U narednim nedeljama neće biti evropskih trupa, a vojnici će biti raspoređeni na terenu tek u kasnijoj fazi”, rekao je on.

Pitanje je, rekao je Makron, „kako da iskoristimo ovo vreme da pokušamo da postignemo pristupačno primirje, uz pregovore koji će trajati nekoliko nedelja, a zatim, kada se mir potpiše, raspoređivanje.”

Diplomatski ples: Dva koraka napred, jedan nazad

Evropa je zabrinuta otkako je Tramp pokrenuo direktne mirovne pregovore sa Putinom, koga je većina zapadnih lidera izolovala od početke invazije na Ukrajinu pre tri godine. Borba da ostanu relevantni i zaštite evropske interese, jer se činilo da se njihov nekada čvrsti saveznik priklanja Putinu, dobila je još jedan izazov kada je Tramp nazvao Zelenskog diktatorom i lažno ustvrdio da je Ukrajina započela rat.

Prošlonedeljni sastanci, međutim, dali su nadu. Sve do posete Zelenskog Beloj kući u petak.

Posete Ovalnom kabinetu Starmera i Makrona, koji su njegovu posetu proglasili „prekretnicom“, smatrali su se koracima u pravom smeru. Sastanci su bili srdačni, a Tramp je čak zauzeo blaži ton prema Ukrajini, iako se nije obavezao na pružanje američkih bezbednosnih garancija i tvrdio da će Evropa morati da obezbedi mirovne trupe.

U roku od 12 sati nakon Starmerovog povratka iz Vašingtona, činilo se da je razgovor o miru propao jer su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens kritikovali Zelenskog zbog osporavanja Trampovih tvrdnji da se Putinu može verovati.

Tokom nedeljne konferencije za štampu, Starmer je odbacio sugestiju da SAD više nisu pouzdan saveznik.

„Ne postoje dve zemlje koje su tako blisko povezane kao naše dve zemlje i naša odbrana, naša bezbednost i obaveštajni podaci su isprepleteni na način drugačiji od ostalih zemalja, tako da je za nas (Vašington) važan i pouzdan saveznik“, rekao je on.

Starmer ne veruje Putinu

Starmer je rekao za BBC pre samita da ne veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ali veruje Trampu.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da joj je žao zbog onoga što se dogodilo sa Zelenskim u Vašingtonu.

Meloni je, sa jedne strane, snažna pristalica Ukrajine, ali i kao šefica krajnje desničarske stranke — prirodna saveznica Donalda Trampa. Na kraju krajeva, od svih evropskih lidera, ona je bila jedina koja je prisustvovala Trampovoj inauguraciji.

No, nakon sastanka je poručila da Evropa mora ostati fokusirana na svoje zajedničke ciljeve i da bi „podela Zapada bila pogubna za sve“.

„Moramo da radimo na jačanju našeg jedinstva i mislim da Italija može da igra važnu ulogu, ne samo u svom, već u svačijem interesu“, rekla je ona. „Ne želim da uzimam u obzir nijedan drugi scenario.”

AP / Kompas

Pročitajte i: