Najjeftinije Olimpijske igre u protekle dve decenije
Olimpijske igre u Parizu koštaće 8,9 milijardi evra i malo je verovatno da će da ugroze državnu kasu Francuske ili Grada Pariza, pre svega zbog već ranije izgrađene saobraćajne i sportske infrastrukture.
Foto: Olimpijski komitet Srbije
Ukupno, troškovi organizacije će biti najmanji od svih OI održanih u protekle dve decenije“.
Zašto je to važno?
Francuska već odavno ima zategnutu fiskalnu situaciju, tako da joj preveliki trošak za Olimpijadu najmanje treba, pogotovo kada se zna da ovaj globalni događaj retko kada donese finansijsku dobit organizatorima.
Odluka da se organizaciji pristupi racionalno, zato je bila posebno dobra za zvanični Pariz.
Za obezbeđenje infrastrukture za Igre koje traju od 26. jula do 11. avgusta predviđeno je 4,5 milijardi evra, dok će operativnii troškovi biti nešto manji – oko 4,4 milijarde evra.
Na sajtu Paris 2024 stoji da skoro 96 odsto budžeta Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu 2024. godine dolazi iz privatnog sektora, odnosno Međunarodnog olimpijskog komiteta, partnerskih kompanija, Biroa za prodaju karata i licenciranja za prava prenosa.
Šira slika
Agencija za kreditni rejting S&P ocenila je u martu ove godine da je malo verovatno da će Olimpijske igre u Parizu da ugroze javni budžet centralne vlade ili Pariza, pre svega jer ovaj grad već ima „solidnu infrastrukturu za sport i saobraćaj“.
Pariz ima 95 odsto potrebnih sportskih objekata, pa je bilo potrebno samo ograničeno renoviranje, naveo je S&P.
„Međutim, održavanje Olimpijade ostaje logistički izazov za grad, posebno za saobraćajnu mrežu“, zaključak je ove agencije.
Kako se navodi dalje, ukupni trošak planiran u budžetu je znatno niži od troškova za tri prethodne održane Olimpijske igre (London, Rio i Tokio).
Podaci za Olimpijadu održanu u Pekingu 2008. godine su kontroverzniji – procene troškova kreću se od 14 do čak 44 milijardi dolara. Prethodno takmičenje, 2004. godine u Atini koštalo je desetak milijardi evra.
S&P procenjuje da će ove godine ukupna javna potrošnja (uključujući francusku državnu i potrošnju lokalne i regionalne vlasti) iznositi samo 28 odsto ukupne potrošnje za Olimpijske igre.
Vlada procenjuje da bi ekonomska korist od Igara mogla dostići deset milijardi evra, a prikupljanje poreza od turističke aktivnosti takođe bi trebalo da delimično pokrije račun Olimpijade, navodi se u istoj analizi.
Nevena Petaković, Nova ekonomija