Najbrži Srbin i otrovani favorit: Ko je bio prvi srpski olimpijac 1912. na Igrama u Stokholmu?
Dušan Milošević, atletičar i prvi srpski olimpijac, se posle trke u kvalifikacijama na 100 metara srušio na cilju. Istraga je dokazala da je u njegovom organizmu bilo arsena, ali je sve brzo zataškano.
Dušan Milošević na poluvremenu fudbalske utakmice, posle istrčanih 100 metara se vraća u igru Foto: Olimpijski komitet Srbije
Sprinter Dušan Milošević (uz maratonca Dragutina Tomaševića) predstavljao je ondašnju Kraljevinu Srbiju 1912. godine na Olimpijskim igrama u Stokholmu.
Milošević je rođen 1. juna 1894. godine u Stragarima kod Kragujevca, nakon čega se sa roditeljima preselio u Beograd.
Inače, Srbija na Igrama učestvuje već punih 112 godina i to od petih Olimpijskih igara koje su održane upravo u Stokholmu.
Kako je dobio epitet „najbrži“
Kako se ističe u Olimpijskom komitetu Srbije, Milošević je bio svestran sportista, i sem u fudbalu takmičio se u atletici i plivanju.
Nadimak „Najbrži Srbin” dobio je s razlogom. Ondašnja štampa ga je opisivala kao „kao najbrže krilo” jer je umeo da „napusti fudbalski teren na minut-dva i osvoji trofej u nekoj sprinterskoj disciplini i potom se sa peharom vrati u utakmicu”.
Kao neporaženi sprinter, slat je trke u kako se tada govorilo „neoslobođene krajeve”: Zemun, Kikindu, Suboticu, Temišvar, Arada.
Milošević je sebi obezbedio mestu na Olimpijskim igrama u Stokholmu nakon pobede na kvalifikacionoj trci koja se održala u beogradskom Košutnjaku. Istog dana, u maratonu koji se trčao na relaciji Obrenovac – Beograd (36 kilometara) pobedio je Dragutin Tomašević iz Petrovca na Mlavi.
Srpski olimpijski tim otputovao je za Švedsku novcem dobijenim od Vlade, lično od Nikole Pašića.
Ručak „posolio” sunarodnik iz Austrougarske?
Olimpijci su iz Beograda svečano ispraćeni. Put Stokholma uz takmičare Miloševića i Tomaševića, kao članovi delegacije („vođe puta”) krenuli su i članovi Olimpijskog komiteta: Jović, Vojinović i Đukić.
Dva takmičara iz Srbije bili su među sportistima iz 27 zemalja sa pet kontinenata (po prvi put pet olimpijskih krugova je stvarno „zaživelo”). Kao pomoć našoj delegaciji dodeljen je poručnik Landegren koji je našim trkačima bio i trener.
U kvalifikacionoj trci sa takmičarima iz Francuske, Nemačke i Mađarske na 100 metara Dušan Milošević je zauzeo treće mesto. Ostvario je rezultat od 11,6 sekundi, što je bilo nedovoljno za dalji plasman.
Međutim, na kraju trke se srušio pred ciljem, pokazaće se kasnije, usled posledica trovanja. Žalio se na vrućinu, maglenje pred očima i gubitak svesti. Prebačen je u bolnicu i švedska policija je sprovela istragu koja je pokazala da u njegovom organizmu ima arsena.
Govorilo se da je namerno otrovan, a lekari su konstatovali „trovanjem hranom”. Kako je ondašnja štampa pisala „bacili su mu malo otrova u ručak, tek toliko da odstrane konkurenciju”.
Pominjali su se „neki mađarski trkači”, kao i da je otrov u hranu ili piće ubacio „sunardodnik, Srbin iz austrougraske reprezentacije”. Istraga nikada nije okončana, a Milošević je još dugo po povratku iz Švedske osećao posledice trovanja.
Srbija ostala bez medalje
Nepoznati mladići su tokom maratona posle 12 kilometara presreli Tomaševića. Oni su ga odvukli u šumu gde se izgubio i nije završio trku u kojoj je vodio.
Po povratku iz Stokholma, Dušan Milošević se nije više bavio atletikom, ali je nastavio da igra fudbal u Beogradskom sportskom klubu. Milošević je učestvovao u njegovom osnivanju 1911.
Kompas/Danas