Visoke akcize i ograničene marže: Od čega danas pati naftno tržište
Kako naftne kompanije izlaze na kraj sa energetskom krizom, sankcijama na rusku naftu i ograničenim maržama, objašnjava Milenko Janković, direktor MOL-a u Srbiji
Rezervoari nafte pored luke, ilustracija (Foto: siwabudv, Envato)
Ukrajinska kriza i sankcije uvedene na rusku naftu, problemi u snabdevanju, ograničenje cene goriva u Srbiji i pokušaji pojedinih igrača na međunarodnom tržištu transporta sirove nafte da iskoriste geopolitičku situaciju doveli su do toga da su mnoge naftne kompanije i operatere benzinskih pumpi u složenu situaciju.
Milenko Janković, direktor mađarske naftne kompanije MOL u Srbiji, u intervjuu za Novu ekonomiju naglašava upravo stabilno snabdevanje gorivom kao prvi cilj njegove kompanije u ovom trenutku.
Šta kaže?
O rezultatima: MOL je, kaže, uspeo da „prevaziđe izazove“, pre svega pronalaženjem alternativnih rešenja snabdevanja.
O ceni goriva i akcizama: „Moramo biti svesni da su sirova nafta, kao i njeni osnovni derivati berzanska roba i da, kao takvi, u Srbiji ne mogu biti izolovani od promena na globalnom tržištu. S druge strane, bazna cena ovih proizvoda samo polovično utiče na maloprodajnu cenu goriva u Srbiji“, kaže Janković.
Na tu cenu se dodaju (ograničene) marže, akcize i PDV.
„Kod nas, ukupne fiskalne naknade (državna zahvatanja) učestvuju sa oko 50 odsto u ceni goriva“, kaže Janković.
O maržama: Fiksna marža se primenjuje već dve godine (marža je razlika između nabavne i prodajne cene, prim. aut.). To je ujedno i period izrazitog rasta inflacije koja je značajno uticala na to da, iako načelno ista, marža na gorivu „zapravo postane značajno manja“.
„Kao posledicu visokog učešća fiskalnih naknada i ograničene marže umanjene inflacijom, sada imamo paradoksalnu situaciju da nam je gorivo jedno od skupljih u regionu, a da se, u isto vreme, naftne kompanije suočavaju sa finansijskim izazovima“.
O JANAF-u: Umesto da u ovom trenutku pokaže regionalnu solidarnost, JANAF je odlučio da kapitalizuje izloženost Češke, koja nema izlaz na more, kao i Mađarske i Slovačke, čije su rafinerije uveliko zavisne o Jadranskom naftovodu kao jedine održive alternative ruskoj nafti. MOL je uvek bio čvrsti zagovornik regionalne saradnje. Nažalost, ne može se primetiti promena politike JANAF-a po pitanju cena, koje jesu više ukoliko ih uporedimo sa drugim naftovodima.
O ciljevima: Glavni pravci u narednom periodu biće obezbeđivanje stabilnog snabdevanja tržišta gorivom, širenje maloprodajne mreže po visokim standardima, unapređenje ponude na našim benzinskim stanicama visokokvalitetnim proizvodima.
Šira slika
Ruski rat u Ukrajini doveo je do toga da je Evropska unija uvela sankcije na transport ruske nafte. Zemlje koje nemaju izlaz na more poput Mađarske (ili recimo Srbije) suočile su se s potrebom da uvezu naftu iz drugih izvora prevashodno morskim putem, odnosno JANAF-om. Ovaj hrvatski naftovod koji preuzima naftu iz tankera na jadranskoj obali i zatim je transportuje dalje, prema tvrdnjama čelnika MOL-a ponovljenih više puta u poslednjim mesecima, znatno je povećao svoje cene. Zbog toga su naftne kompanije ranije optužile JANAF za svojevrstno „ratno profiterstvo“, tvrdeći da kompanija koristi situaciju u kojoj naftaši nemaju mnogo drugog izbora nego da koriste njegove usluge, bez obzira na cenu.