Momak koji se trudio da oživi svoje selo

Petar Mitrović-Peca

12.8 1997 – 23.6 2023.

U nedelju, 23. juna 2024. godine, navršava se godinu dana od smrti Petra Mitrovića-Pece, devete žrtve strahovitog masakra koji se dogodio 4. maja prethodne godine. Verski godišnji pomen održan je 15. juna u selu Malo Orašje, i to pomenom koji je održan u crkvi, na Ravnom gaju i na seoskom groblju. Vreme ne leči rane, Peca nedostaje svakog dana sve više i više.

U noći, 4. maja 2023. godine u selima Malo Orašje i Dubona dogodio se masakr kakav se ne pamti u ovim krajevima. Osmoro mladih, preminulo je iste noći:

Nikola Milić (14),
Aleksandar Milovanović (17),
Marko Mitrović (18),
Lazar Milovanović (19),
Nemanja Stevanović (21), svi iz Malog Orašja i

Milan (22) i Kristina Panić (19) – rođeni brat i sestra
Dalibor Todorović (24) iz Dubone.

Peca je preminuo 50 dana nakon ranjavanja

Petar Mitrović-Peca (25), preminuo je 50 dana kasnije od komplikacija, mnogobrojnih povreda i operacija koje je imao u Urgentnom centru u Beogradu gde je bio lečen. Rođen je 12. avgusta 1997. godine, a svoj 26. rođendan nije dočekao.

Imao je mnogo veoma teških povreda. Nekoliko prostrelnih rana u plućima, metak u grudnom košu koji je kasnije odstranjen, povređenu dijafragmu, a odstranjen mu je i desni bubreg. U butnoj kosti je takođe bio jedan metak koji je kasnije izvađen.

Peca je posle nekog vremena počeo da se oporavlja uz pomoć doktora, sestara i majke koja je bila neprekidno uz njegovu bolesničku postelju, negovala ga, hranila… U periodima poboljšanja pričali su i pravili planove za budućnost.

Nažalost, posle zadnje operacije, a bilo ih je nekoliko, stanje se pogoršalo, bivalo je sve gore, dobio je sepsu i počeo da halucinira. Povremeno je bio svestan, čak je i rekao doktorki da počinje da halucinira.

Preminuo je 23. juna, predveče, 50 dana nakon ranjavanja, u Urgentnom centru, „šok A“.

Posvećeni mladić i nosilac tradicije

Peca je bio vredan, požrtvovan mladić koji se trudio da očuva tradicionalne vrednosti u mirnom šumadijskom selu Malo Orašje. Mnogo je voleo svoje selo i mnogo je učinio za njegov napredak. Peca je pokrenuo ponovno otvaranje fudbalskog kluba „Ravni Gaj“ u kome je igrao sa brojem 5.

Takođe je bio osnivač i predsednik folklornog društva Malo Orašje. Bio je član Airsoft kluba Semendria i član lovačkog udruženja, koje od ove sezone nosi njegovo ime: Lovačka sekcija Petar Mitrović Malo Orašje.

U vreme korone, bio je volonter, nosio je lekove i hranu starima i bolesnima.

Petar je bio veliki vernik. Redovno je odlazio u crkvu, postio je sredom i petkom i ceo uskršnji post. Voleo je sve ljude i svi su voleli njega. Decu je obožavao, a za Novu godinu je bio Deda Mraz i ulepšavao je praznike roditeljima i deci

Momci iz sela pustili brade u čast Peci

Kada je ustreljen 4. maja prestao je i folklor i fudbal i utihnulo je i selo i omladina u njemu. Kada je izdahnuo, 23. juna predveče, zamrlo je čitavo selo i cela Srbija jer vesti o tome da je još neko od ranjenih u masakru životno ugrožen, uopšte nije bilo. U fokusu medija je, nažalost, i dalje bio ubica i njegov bedni, zločinački život.

Peca je bio jako omiljen u selu i svima mnogo nedostaje. Oko njega se okupljalo veliko društvo devojaka i momaka od 15-30 godina. Nikome nije smetala generacijska razlika, svako se tu snašao i bio deo društva koje se okupljalo kod Pece u vikendici. Tamo su provodili nezaboravne zimske večeri uz čuvene Pecine palačinke, kokice, muziku, zabavu. Društvo je svuda bilo zajedno…ali kod Pece je uvek bilo najlepše. 

„Nedostaje svima, a najviše meni koja sam ga rodila“ – kaže majka Biljana. Peca je nosio i voleo bradu. Posle njegovog odlaska, mnogi momci iz sela i iz Smedereva takođe su pustili brade, njemu u čast ili da bi ličili na njega.

Noć koja je promenila sve

Kao i svake večeri, i tog 4.maja Peca je bio sa društvom na Ravnom Gaju jer je to bilo mesto njihovog okupljanja. Sređivali su igralište i prostor oko spomenika koji je zarastao u korov. Te večeri je bilo oko dvadeset mladih iz Malog Orašja. Proslavljali su Đurđevdan i rođenje deteta u porodici.
 
Sreću, radost i poslednje druženje, prekinuli su kuršumi bahatog, zlog, surovog momka koji te noći nije znao ili nije mogao da obuzda svoj bes drugačije, nego je poneo arsenal oružja i krenuo da puca i redom ubija divnu i nevinu omladinu….

Peca je pozvao oca oko 22 časa i 40 minuta. „Tata, dođi brzo, pobi nas čovek na Ravnom gaju“! Svi su odmah izleteli iz kuće: majka, otac i dva brata sa dva automobila. Braća su ga odmah pronašla ranjenog i svojim kolima odvezli do Urgentnog centra u Smederevu. Vozili su najbrže što su mogli, 160-180 km/h, rizikujući da i sami izgube život.

U međuvremenu su zvali Hitnu službu, najpre dva ranjena mladića, zatim i drugi roditelji. Prvi sanitet su sreli usput prema Smederevu. Urgentni centar nije bio spreman za toliki broj teško ranjenih pacijenata, tako da su Pecu braća i unela u bolnicu. Iz bolnice u Smederevu, najpre je prebačen u KBC Dr Dragiša Mišović, a posle dva dana u Urgentni centar gde je ostao do kraja.

Ukradeno blago i uništena mladost

„Donesete na svet jedno maleno biće, živite i rastete sa njim. Prvi zubići, prve prehlade, dečije bolesti, prvi koraci, prve reči i nestašluci.
Prvi dani u đačkoj klupi, prvi problemi u školi.
Živite, rastete, radujete se.
Imate najveće blago, imate svoju decu.
I onda jednoga dana, jedne crne večeri…
neko sebi da za pravo da ukrade nečije blago,
uništi nečiju mladost.
Da oduzme nečiji život! 
Kako, zašto, odakle nekome pravo? 
Samo su neka od pitanja koja ćemo postavljati dok smo živi, a na njih nam niko neće odgovoriti.
Život nam je bio lep.
Život bi nam zauvek bio lep da se taj nečovek nije pojavio“.

„Svakoga dana pišem a ne znam ni kome ni zašto. Napišem tako, isplačem se, nekada mi bude malo lakše a nekada ne. Gledam i čitam vaše tekstove, i plačem. Hvala za mog Pecu i njegove palačinke!“

U tri teksta se pominju njegove palačinke! U priči o Marku, o Anđeli i Nemanji. Mala Mima je nekoliko puta rekla: najlepše nam je bilo kod našeg Pece…pekli smo palačinke, igrali karte, slušali muziku.

Dan sahrane

Dan Pecine sahrane bio je još jedan od crnih, tragičnih dana u Malom Orašju. Preteško je podneti toliku tugu i nesreću koja je zadesila ovo divno, pitomo šumadijsko selo, ove vredne, radne, poštene i časne porodice i njihovu anđeosku decu. Takvu decu su mogle da stvore samo takve, njihove porodice u kojima je vladala sloga, radost, posvećenost deci i ogromna ljubav koju su im pružali.

Na rastanku sa Pecom, poručili su mu da pozdravi njihove i njegove anđele, da brine o njima i da ih čuva kao što ih je čuvao i okupljao u Malom Orašju i na Ravnom gaju. Da pozdravi i čuva maloletnog Nikolu i Aleksandra, svog brata Marka, drugare i komšije Lazara i Nemanju, brata i sestru Kristinu i Milana i Dalibora iz Dubone… Da svima prenese koliko ih volimo i koliko nam nedostaju.

Za to vreme, majke i sestre spavaju u njihovim majicama, grle njihove stvari, uređuju njihove sobe kako bi im bili bliži i kako bi bar malo ublažili tugu nepodnošljivog nedostajanja.

Praznici bez Pecinog smeha

Najteže im padaju praznici…prvi put bez njih. Obeležili su Pecin rođendan, svoju krsnu slavu Mitrovdan, prvi put bez Pece. Prethodnih godina se slavilo do zore. Puna kuća gostiju i Pecinog društva. Muzika, smeh, radost…život.

Ove godine:
„Fališ nam danas više nego juče,
falićeš sutra možda još više,
danas je slava a u našoj kući nikada tiše…

Petar je srednji sin Biljane i Vladana Mitrovića iz Malog Orašja. Najstariji sin je Nikola (28), zatim Petar (26) i najmlađi Jovan (22). Vladanov brat, Dragan Mitrović je otac ubijenog Marka Mitrovića(18).

Neostvarena želja – pešačenje do manastira Tumane

Jovan Mitrović, brat stradalih Petra i Marka, kaže da je Petar je sa svojih 25 godina imao mnogo planova i želja. Jedna od njih je bila da iz svog sela Malo Orašje krene peške na put do manastira Tumane, gde bi stigao na pričest. Pričao je o tome dugo, nekoliko meseci. Spremio je i opremu za to hodočašće: ranac za planinarenje, šator za prenoćište i drugo, ali nije stigao da ode.

Pred kraj prošle godine, umesto njega je to učinio njegov mlađi brat Jovan. Organizovao je humanitarnu trku do manastira Tumane pri čemu je ostvario nedosanjani san svoga brata, ali i prikupio značajnu sumu novca koja je podeljena ranjenima u masakru u Malom Orašju i Duboni.

Prvi memorijalni turnir u malom fudbalu „Petar Mitrović Peca“

S obzirom da sistemska pomoć države izostaje, meštani se snalaze kako znaju i umeju. Mladi su, razume se, najaktivniji u tome. Upravo pripremaju još jedan u nizu memorijalnih turnira u fudbalu, koji, kao i prethodni, ima humanitarni karakter. Ovaj koji će se održati na godišnjicu Pecine smrti, nosi naziv: Prvi memorijalni turnir u malom fudbalu „Petar Mitrović Peca“, i postaće tradicionalan.

Pre početka polufinalnih i finalnih utakmica, biće emitovani video snimci u znak sećanja na žrtve 4. maja 2023.godine. Nakon snimaka, biće održan govor o Petru Mitroviću, a i nastupiće KUD koje nosi ime Petra Mitrovića i druga kulturno umetnička društva.

Živeće ova divna, prerano pokošena mladost dok kod traju sećanja na njih.

Uz zahvalnost i saglasnost porodice, prenosimo priču kao i porodične fotografije

Kopiranje i prenošenje fotografija je dozvoljeno na upit autora: slavica.plavsic@gmail.com ili portala Kompas-info.com