Miloš Janković za Kompas: Fantomke i devet godina kasnije kriju lica odgovornih

„Pravna država je ugušena u noći između 24. i 25. aprila 2016. kada su u Savamali neidentifikovana, maskirana lica za koje se pretpostavlja da su nekakvi navijači, hulagani, uz podršku organa vlasti zauzeli tu teritoriju i uradili ono što je bio preduslov za promotere i investitore Beograda na vodi“, kaže za Kompas advokat Miloš Janković, nekadašnji zamenik ombudsmana.

Tada su usledile izjave o „kompletnim idiotima“ koji su to izveli, i razvile se dalje do toga da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić govorio da je to trebalo uraditi po danu. Poslednjih dana, u sličnom maniru, slušamo preuzimanje odgovornosti za određeno delo, kao recimo ulazak na odeljenje intenzivne nege u KBC Beograd. Može li političar preuzimati na sebe tuđu odgovornost?

„Preuzimanje odgovornosti je formalno jedna populistička aktivnost. To se ne radi stvarno, jer ako se preuzima odgovornost onda postoje konsekvense. Mi to ovde nemamo. I to jeste ono što je problem našeg društva. Ustav je jasan: niko nema pravo da uzme vlast u svoje ruke mimo nadležnih organa. Političke partije nemaju prava da neposredno vrše vlast, a ponajmanje pojedinac. Mi imamo situaciju da se Ustav gazi, da se ne poštuje i da postoji jedna personalna moć vođe što je pošast društva u Srbiji“, ocenjuje za Kompas Janković.

Lik vođe, božiji lik

„Društvo u ovoj zemlji je vezano za vođe i ono se ne opredeljuje za činidbe onog koji vlada, nego se opredeljuje za ličnost. To je jedan nedostatak svesti u ovom narodu. Pa čak pre dve hiljade godina, uspostavljeni su religijski obrasci kroz niz različitih religija i u njima je Bog nešto nedodirljivo, a da je čovek niže biće. Mi u Srbiji imamo to da se pojedina lica, usled primitivizma, obožavaju na nivou božanstva. Cilj je samo da se sledi put i volja tih odabranih“ kaže advokat i dodaje da neminovno sledi promena shvatanja u srpskom društvu:

„Mislim da srpskom narodu, odnosno svim građanima u Republici Srbiji predstoji jedna stvar, a to je da se više ne oslanjamo na pojedinca, da zaljubljenost prepustimo osobama koje volimo i sa kojima delimo intimu. A da one koji vrše vlast držimo odgovornima da rade u našem interesu. I da to moraju da dokazuju.“

Malijev grad kranova

„Kada govorimo o Savamali postoji odgovornost onih koji su to učinili, ali i onih koji su u tom momentu to tolerisali, a bili su dužni da spreče i reaguju. Postoji nešto što je daleko gore od toga da su porušeni objekti. Nemojte me pogrešno razumeti, strašno je i to što je jedna osoba koja je tu bila zatečena kasnije i preminula, ali još gore od toga što se desilo jeste što od tada pa do danas, kroz institucije pravnog sistema Republike Srbije nije utvrđeno ko je odgovoran. Ni ko je to činio, ni po čijem nalogu“, kaže Miloš Janković.

Jedini pravni epilog bilo je priznanje policijskog službenika, šefa smene u trenutku rušenja u Savamali koji je kažnjen minimalnom kaznom za svoje postupanje. Posle toga, to isto lice (Goran Stamenković) dalo je izjavu da je za priznanje krivice dobio imovinsku korist. „Ja sam razgovarao sa tim čovekom tri dana nakon događaja u Savamali, to je bila nagodba sa Tužilaštvom kada je on sam izjavio priznanje izvršenja onoga što mu se stavilo na teret, a nakon dogovora sa vrhom vlasti“, objašnjava Janković i ističe:

„Lično mislim da je to strašno, da je to dokaz koliki je nedostatak vladavine prava u Srbiji.“

‘Izgradili smo’

„Izgradnja Beograda na vodi, kao i mnogobrojnih kilometara autoputa i fabrika, čest je argument u političkim kampanjama predstavnika vladajuće stranke. „Ako je neko izgradio autoput, to je onda radnik. Onaj koji je kopao put, ili vozač buldožera, jer svi oni su plaćeni. A to ne mogu da budu političari su usmerili pare. E sad, političari mogu da usmeravaju pare u ono što je potreba zajednice, a kako vidimo, mogu i da usmeravaju novac i da kažu: ‘evo, ja sam vam izgradio nacionalni stadion’ ili neki ekspo koji mene lično, a i veliku većinu ljudi koji su  oko mene uopšte ne fascinira. Više bih voleo da imamo okrpljene puteve, više bih voleo da jednom kada se rekonstruiše, recimo Ruzveltova, ili neka druga ulica, ili Trg Republike – da se tu ne bacaju pare u ponovne rekonstrukcije. Voleo bih da se izgradi bolnica ili ustanova kulture. A ne da se podilazi navijačima, što mislim da aktuelna vlast radi“, naglašava Janković

Navijači pod maskama

Miloš Janković upozorava i da kada se kaže „navijač“ odavno se ne misli samo na nekoga ko ide na utakmice i navija za neki klub.

„Navijači su ustvari vojska koja je neuniformisana, sakrivena i koja može uvek da se podigne u korist aktuelne vlasti“, ocenjuje Janković i dodaje:

„Njima je lako manipulisati, većinom su to ljudi skromnog znanja i u dosta lošem stanju, spremni da učine svašta. Sve ono što čovek koji ima ideju, porodicu, posao i budućnost ne bi bio spreman da uradi.“

Advokat Miloš Janković ukazao je na pojedine sklonosti ljudi koji se ne libe da poslušno brane one koji su na vlasti. „To su ljudi koje ne možemo prepoznati zato što su sakriveni ispod fantomki, i po mom mišljenju, ljudi kojima je poslušnost nosiocima vlasti jedini adut za preživljavanje.

„To su ljudi koji ne vide perspektivu. Sa druge strane, mi sada imamo situaciju gde se preti otkazima raznim ljudima i oni svesno prihvataju da će možda dobiti otkaz. Ali iza toga, u velikoj većini slučajeva stoji stav: imam određene sposobnosti, određena znanja, volju u krajnjem slučaju za fizički rad – preživeću. A onda vidite da postoji veliki deo ljudi koji niti imaju znanje, niti mogućnosti, niti volje da rade. Ostaje im samo to da budu protagonisti, zaštitnici određene vlasti i ti ljudi se kupuju za određene sume novca. Ne shvatajući da to nije rešenje, ali tu im ja zaista ne mogu pomoći. Problem je u tome što mi njima ne možemo pomoći, a oni nama odmažu da živimo u jednom zdravom društvu.“, zaključuje Janković.

Vasilija Antonijević/ Kompas

Pročitajte i: