Mikroorganizmi: Kako izaći na kraj sa bakterijama otpornim na antibiotike

Otkriće antibiotika spasilo je, verovatno, milijarde života. Nažalost, prekomerna upotreba ovih superiornih lekova dovela je do pojave bakterija koje su otporne na antibiotike i one odnesu milione ljudi. Najnoviji podaci nisu ohrabrujući.

Šta se događa

Pojava nekoliko vrsta bakterija otpornih na lekove predstavlja ozbiljan problem za zdravstvene sisteme širom sveta, posebno u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Procenjuje se da je bakterijska antimikrobna rezistencija (AMR) direktno odgovorna za 1,27 miliona smrtnih slučajeva na globalnom nivou u 2019. godini i može biti povezana sa ukupno 4,95 miliona smrtnih slučajeva, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Lekovi više ne deluju kao ranije, a mi se borimo da pronađemo nove koji će lečiti bolesti. Čak i uobičajene infekcije, poput urinarnih infekcija, mogu postati smrtonosne ako se ne leče.

Šta radi SZO

Svetska zdravstvena organizacija prati i rangira bakterije prema različitim kriterijumima, kao što su stopa smrtnosti, učestalost infekcija, „zdravstveni teret“ koji ne vodi smrti, trend otpornosti, prenosivost, mogućnosti prevencije, mogućnosti lečenja, dostupnost novih lekova u razvoju. Bakterije dobijaju ocenu po svakom kriterijumu, a zatim se rangiraju. Lista za 2024. uključuje dve desetine prioritetnih patogena. Neke od njih su:

• Klebsijela pneumonije (Klebsiella pneumoniae)
• Ešerihija koli (Escherichia coli)
• Acinetobakter baumani (Acinetobacter baumannii)
• Mikobakterijum tuberkulozis (Mycobacterium tuberculosis – TB)
• Salmonela tifi (Salmonella Typhi)
• Šigela (Shigella)
• Enterokokus fecijum (Enterococcus faecium)
• Pseudomonas eruginoza (Pseudomonas aeruginosa)

Za većinu ovih bakterija smo čuli i za većinu ljudi su lako izlečive, makar veći broj njih. Za imunokompromitovane, ljude sa hroničnim bolestima ili one koji prosto nemaju sreće, one mogu biti fatalne.

J.G./Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: