Međunarodni dan životne sredine: Ustanovljen na predlog Jugoslavije, zaboravljen po raspadu države

Svetski dan životne sredine (okoline) obeležava se svakog 5. juna kroz državne i civilne aktivnosti u cilju širenja pažnje na mnogobrojne ekološke probleme.

Ujedinjene nacije su za ovogodišnji Dan životne sredine izabrali promociju tema: obnova zemljišta, zaustavljanje diverzifikacije i jačane otpornosti na sušu, pod sloganom „naša zemlja“.

Šta se dogodilo?

Od 5. do 16. juna 1972. godine u Stokholmu (Švedska) održana je do tada najveća svetska konferencija o zaštiti životne sredine na kojoj su pokrenuta mnogobrojna ekološka pitanja.

Zemlje koje su učestvovale potpisale su deklaraciju u kojoj su se obavezale da će ispuniti 25 tačaka koje su prepoznate kao ključne za zaštitu životne sredine, uključujući i uništenje oružja za masovno uništenje.

Godinu dana kasnije, Ujedinjene nacije su na predlog Jugoslavije usvojile 5. jun kao Međunarodni dan zaštite životne sredine.

Šira slika

Konferenciju u Stokholmu bojktovao je Sovjetski Savez i zemlje Varšavskog pakta.

Jugoslavija je kao država koja je obnovila svoje veze sa SSSR-om trebalo da bude zemlja koja će pomoći da se države istočnog bloka otvore za pitanja ekologije i životne sredine. Zbog toga je diplmatsko rešenje bilo da ona formalno u ime svih potpisnica Stokholmskog sporazuma predloži 5. juni za Dan životne sredine.

Jugoslavija je pre pola veka smatrana zemljom koja je bila predvodnica u zaštiti životne sredine. Reke Balkana bile su čistije u odnosu na ostatak Evrope, a emisija zagađenja iz jugoslovenskih fabrika bila je manja u odnosu na evropski prosek.

Današnji dan je pravo vreme da se okrenemo unazad i sumiramo gde smo bili pre 52 godine kada je usvojena Stokholmska deklaracija i kako smo danas stigli dotle da je vazduh u Srbiji među najzagađenijima, ne samo u Evropi nego u svetu.

V. Ž./Kompas