Marburg virus: Kako se prenosi i koji su simptomi

Marburg virus važi za jedan od najopasnijih na planeti.

No, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da građani Srbije ne bi trebalo mnogo da brinu, jer se on ne prenosi vazduhom, zbog čega je mogućnost njegovog širenja značajno umanjena.

„Pošto se virus ne prenosi vazduhom, onda je i mogućnost njegove eksplozije odnosno širenja značajno umanjena. Pritom, dobro je i to što su studenti došli u Hamburg gde je smešten najveći Instutut za izučavanje tropskih bolesti u kontinentalnoj Evropi. Tako da su mogli na licu mesta da se testiraju“, izjavio je Radovanović za portal Nova.rs.

Ipak, mogućnost zaražavanja još uvek postoji i treba biti oprezan. „Konkretno, ovi studenti što su stigli u Nemačku, imali su simptome slične marburškoj groznici. Zbog toga su i zadržani i izolovani, kao i svi oni koji su bili u kontaktu sa njima. Tri nedelje traje karantin, mada virus može da se ispolji i nakon nekoliko dana“, kazao je Radovanović.

Izolovan u Nemačkoj, zaraženih bilo i u Srbiji

Epidemija smrtonosnog virusa, koji je izolovan krajem 1960-ih u Marburgu u Nemačkoj, u nekoliko talasa pogodila je svet. Dva slučaja zaraze čim je virus otkriven, još 1967. godine, zabeležena su i u Srbiji.

Radovanović podseća da su se od ove zaraze lečili veterinar Živko Stefanović i njegova supruga. „Virus se prenosi i direktnim kontaktom, i to uglavnom preko životinja. Veterinar Živko bio je jedan od prvih zaraženih ovim smrtonosnim virusom u Evropi. Tada je je bila jedna pošiljka zelenih majmuna, koja je išla letom iz tropske Afrike za Hamburg, ali preko Londona, gde su se najverovatnije majmuni i zarazili. S druge strane, njegova supruga gotovo i da nije imala simptome. Nisu ni znali da je zaražena dok joj nije izvađena krv“, priseća se Radovanović.

Kako se marburg virus prenosi

Osim u kontaktu sa životinjama, virus se prenosi i preko sluznice i seksualnim putem. Radovanović dodaje da je tih godina kada je virus otkriven bilo zaraženo više od 30 ljudi. Umrlo je sedam osoba. „U Marburgu i Beogradu, kao i u Frankfurtu, bolešću su bile zahvaćene osobe koje su u laboratorijama radile na identifikaciji marburg virusa. Ova opasna zaraza od tada je imala nekoliko zabeleženih epidemija u Ugandi, Keniji, Angoli i Kongu. Prosečna smrtnost iznosi 50 odsto, dok je u nekim slučajevima i 90 odsto“, naveo je Radovanović.

Koji su simptomi

Početni simptomi virusa marburg kreću naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom i umorom i bolovima u mišićima. Pacijentu nakon toga kreće teško krvarenje iz više delova tela. Smrt nastupa oko osam ili devet dana nakon početnih simptoma.

Kao i svaki virus, i marburg ima lakši i teži oblik zaraze. Neki od simptoma težeg oblika su: gušobolja, glavobolja, malaksalost, temperatura, dijareja i promene na koži.

Najteži oblici se ispoljavaju otkazivanjem organa, poput bubrega i jetre. Marburg virus, koji ima stopu smrtnosti do čak 90 posto, iz iste je porodice virusa kao i ebola. Zaraženi ovim virusom moraju biti izolovani u karantinu tri nedelje, naglasio je epidemiolog.

Vakcina više ne postoji

Vakcina za marburg virus ne postoji, ali se na njoj aktivno radi. Radovanović je dodao da se zaraza virusom povremeno pojavljuje širom sveta, mahom u afričkim zemljama. Kao što je sad slučaj sa Ruandom. U takvim zemljama smrtnost od virusa je oko 88 odsto.

„Smrtnost je visoka zato što je većina zaraženih pacijenata prepuštena sama sebi i nema adekvatnu negu,. Praktično su ostavljeni da umru. Kad vi pružite pacijentu ono što mu je potrebno, šanse za preživljavanje su mnogo veće“, objasnio je Radovanović.

FoNet / Kompas

Pročitajte i: