“Manifestovati” kao reč godine: Zdrava praksa ili pseudonauka?
Posle naglog porasta popularnosti na društvenim mrežama, inspirisanog poznatim ličnostima, Kembridžov rečnik proglasio je pojam „manifestovati“ za reč godine. Međutim, psiholozi kritikuju ovu odluku. Evo i zašto.
(Foto: Envato)
Manifestovati – „koristiti metode poput vizualizacije i afirmacije kako bi se zamislilo postizanje nečega što želite, verujući da će to učiniti ostvarenje verovatnijim“ – tako ovaj pojam definiše Kembridžov rečnik.
Dakle, radi se o „prvilačenju“ nečega snagom pozitivnog razmišljanja.
Ova reč dobila je titulu za reč godine nakon što je popularnost inspirisana poznatim ličnostima procvetala na društvenim mrežama.
„Kada poznati izvođači, vrhunski sportisti i uticajni preduzetnici tvrde da su nešto postigli jer su to ‘manifestovali’, koriste ovaj glagol u njegovom novijem značenju, piše Euronews. To su specifične prakse kako bi se um fokusirao na ono što želite, u pokušaju da to postane stvarnost“, navodi se u saopštenju.
Primera radi, pevačica Dua Lipa pripisala je svoj uspeh – uključujući i nastup kao glavna zvezda na „Glastonbury“ festivalu ove godine – manifestovanju.
Još jedna poznata ličnost koja je ove godine govorila o manifestovanju uspeha je američka olimpijska gimnastičarka Simon Bajls. Obožavaoci Sabrine Karpenter proglasili su pevačicu „kraljicom manifestovanja“ zbog njenog pojavljivanja sa Tejlor Svift na bini tokom „Eras“ turneje.
A koje je ranije značenje reči?
Izvedena iz latinskog i francuskog, reč “manifestovati” je u engleskom jeziku prvobitno značila „lako uočljiv“ ili „očigledan“.
Početkom 20. veka, reč je dobila dodatno značenje – „ostvariti nešto kroz unutrašnje prihvatanje, namerno ili nenamerno“, navode iz Kembridžovog rečnika.
„Tokom 2024. godine, reč ‘manifestovati’ prešla je iz upotrebe uglavnom u zajednici za samopomoć i na društvenim mrežama do širokog spominjanja u mejnstrim medijima“, naveli su.
A šta kažu psiholozi?
Sander van der Linden, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Kembridžu, upozorio je da ova praksa nije naučno validna.
„Manifestovanje je ono što psiholozi nazivaju ‘magično razmišljanje’ ili opšta iluzija da specifični mentalni rituali mogu promeniti svet oko nas“, kaže profestor.
Manifestovanje je steklo ogromnu popularnost tokom pandemije na TikToku sa milijardama pregleda, poput popularne metode 3-6-9. Ona zahteva zapisivanje želja tri puta ujutru, šest puta popodne i devet puta pre spavanja.
„Ova procedura podstiče opsesivno i kompulsivno ponašanje bez vidljivih koristi. Ali, možemo li zaista kriviti ljude što to pokušavaju, kada istaknute poznate ličnosti otvoreno ‘manifestuju’ svoj uspeh?!“, dodao je profesor.
Postoje dobri istraživački dokazi o vrednosti pozitivnog razmišljanja, samoafirmacije i postavljanja ciljeva… Međutim, ističe van der Linden, ključno je razumeti razliku između snage pozitivnog razmišljanja i pomeranja realnosti snagom uma.
„Prvo je zdravo, dok je drugo pseudonauka“, podvlači on.
Kompas/Euronews