„Mali momenti gde vidimo da pravimo velike stvari“: Miša vas vozi do Strazbura, dan osmi (VIDEO)

„Vreme je bilo sunčano i toplo, konačno smo uspeli da skinemo one debele jakne i upijamo sunce“ počinje svoj izveštaj Miša i koristi priliku da pohvali saradnju sa austrijskom policijom, koja ih je pratila čitavim putem i omogućila im da voze u jednoj koloni, za razliku od više grupa od po 14 bicikista, što je bio slučaj u Mađarskoj.

„Sa policijom u Austriji funkcionišemo savršeno. Prijateljski su nastrojeni i nikakav problem nismo imali. Jedino smo isključeni iz saobraćaja na desetak minuta u vreme kad se ljudi vraćaju sa posla“, priča Miša i dodaje da studentima biciklistima nije bio problem da ispune ovaj zahtev policije.

Put za rodni grad Volfganga Amadeusa Mocarta inspirisao je studente da uspore i uživaju u prirodnim lepotama koje Austrija ima da ponudi.

„Dan je bio nekako dug i spor, tempo je bio usporen, kao da smo pravili uvertiru za neko Mocartovo delo, budući da smo se spremali da uđemo u njegov grad“, priča nam Miša.

Langoš i palačinke za studente

Kao i do sada, na pauzi su putnicima za Strazbur društvo pravili predstavnici naše dijaspore:

„Prvu pauzu smo napravili uz rečicu, gde nas je pored svežeg planinskog vazduha sačekala grupa naših ljudi sa bogatom trpezom. Bilo je pečenja, langoša, palačinaka, a jedna baka se pohvalila da je bila glavna kuvarica.“

Nestvarni putevi i prizori

Sledeća pauza napravljena je u rekordno kratkom roku, posle samo deset kilometara, jer je obližnje seoce napravilo svoj doček za studente, pa su odlučili da stanu i provedu vreme sa našim doseljenicima.

„Mesto koje nismo znali da postoji na mapi nam je napravilo fenomenalan doček. Zbog te dve pauze nam se dan malo odužio, ali kontakt sa našim ljudima nema cenu i to se ne dovodi u pitanje“, priznaje Miša i nastavlja da opisuje „nestvarne puteve i prizore“ dok se u pozadini čuje cvrkut ptica:

„Na jednoj od pauza smo stali i ćutke gledali u Alpe, koji su ostavili snažan utisak na sve učesnike Ture. Sve nas je to pogodilo u neku tačku i nismo verovali šta se dešava, i da smo mi samo studenti iz Srbije koji su pošli na put od 1.400 kilometara.“

Pored krajolika, snažan utisak je ostavio i susret sa školarcima iz austrijskog mestašca koji su izlazili iz škole i radoznalo prišli nesvakidašnjoj grupi.

„Mi smo njima bili kao pokretni cirkus verovanto. Kolega je objasnio da smo biciklisti iz Srbije koji prelaze put pravde do Strazbura, i jedan dečak je oduševljeno na engleskom uzviknuo ‘heroes, heroes, heroes’, i zatražio od studenata biciklista da se fotografišu sa njim.To su neki mali momenti gde vidimo da pravimo velike stvari“

Pred dolazak u Salcburg, studenti su prisustvovali zalasku sunca iza Alpa.

„Za kraj dana nas je sačekao apsolutni dezert sa zalaskom i rozim nebom i nestvarnim prizorima. Svaki dan pomislimo ne može bolje od ovoga i svaki dan nas razuveri“, nadahnuto nam priča Miša i dodaje da je ovo „put istorije.“

I gradonačelnik Salcburga na biciklu

U Salcburgu je, i pored značajnog kašnjenja, studente dočekao veliki broj naših ljudi i crveni tepih, ali i zamenik gradonačelnika na biciklu, koji je Miši rekao „da je ovo nešto neverovatno, da je bilo vredno čekati i da ovakvu energiju nikada nije osetio.“

Studenti biciklisti danas će od Salzburga do Minhena preći 131 kilometar, a dolazak je planiran oko 17:30 časova.

Kompas

Pročitajte i pogledajte i: