Lokalni mediji: Neizvesno finansiranje, pritisci i autocenzura
Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal press sprovela je Istraživanje o pritiscima na lokalne medije (2022 – 2024).
Ilustracija (Foto: Kompas)
Nalazi su zabrinjavajući jer čak 85 odsto medija koji su članovi ove asocijacije trpi određeni vid pritisaka.
Psihološki pritisak
Pojedini urednici i novinari lokalnih medija izloženi su kontinuiranim psihološkim pritiscima, koji ne moraju da budu direktni, već su posledica ukupne političke i društvene atmosfere. Dugogoročno, to ostavlja ozbiljne posledice na njih, zbog čega su organizovali ili tražili psihološku podršku.
Najčešći vidovi pritisaka koje su istraživači primetili jesu:
● Neravnopravan tretman u odnosu na druge medije, kada je reč o izvorima informacija
● Uskraćivanje sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja, bilo neraspisivanjem konkursa u lokalnim samoupravama, bilo odbijanje da se sredstva dodele lokalnim medijima
● Uskraćivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja
● Verbalne pretnje i omalovažavanje na društvenim mrežama
● Mešanje u uređivačku politiku putem ucena i pretnji, nametanja poželjnih sadržaja i sagovornika, uz paralelno ukidanje “spornih” rubrika ili tema
Zakidanje i na oglašavanju
Kada je oglašavanje u pitanju, koje je takođe potencijalni izvor zarade, lokalni mediji se suočavaju sa pritiscima u vidu otkazivanja komercijalnih ugovora, navodi se u Istraživanju Lokal presa. “Lokalni mediji se pored projektnog sufinansiranja finansiraju od prodaje, kada je štampa u pitanju, oglašavanja, u malom broju od pretplate i stranih donacija. Ukoliko imamo u vidu da su lokalna medijska tržišta mala, finansijski slaba i nerazvijena, onda je jasno zašto su lokalni mediji na granici opstanka”, navodi Snežana Milošević, generalna sekretarka ove asocijacije.
Konkursa naprosto nema
Koncept projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od strane lokalnih samouprava osmišljen je kao podrška kritičkim, nezavisnim medijima, koji izveštavaju u javnom interesu. Kako javni interes nema veliki potencijal za komercijalizaciju, lokalne samouprave bi trebalo da “priskoče” kroz sufinansiranje.
U praksi se ovo, umesto mehanizma za čuvanje javnog interesa, pretvorilo u sredstvo ucene i pritiska. Ranijih godina “nepodobni” mediji nisu dobijali sredstva, a sada je česta praksa lokalnih samouprava da konkurse jednostavno – ne raspisuju.
Od 162 lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem, samo 61 jeste raspisala konkurs za sufinasiranje medijskih sadržaja u zakonom predviđenom roku, dok 101 lokalna samouprava to nije učinila.
J.G./Vreme