Ljudska prava: Srbija na posmatranju
Zbog pokušaja brutalnog gušenja studentskih protesta i talasa nasilja nad demonstrantima, Srbija je ponovo dospela na listu za praćenje CIVICUS Monitora kao zemlja sa “opstruisanim građanskim prostorom”.
Tokom protesta protiv rušenja Beogradskog sajma građani su na kratko blokrirali Radničku ulicu, a onda ih je rasterala policija i uhapsila nekoliko osoba, 17. jul 2025. /Foto: FoNet / Marko Dragoslavić)
Srbija se ponovo našla na listi za praćenje zemalja u kojima dolazi do naglog pogoršanja građanskih sloboda CIVICUS Monitora, onlajn platforme koja prati najnovija dešavanja u oblasti građanskih sloboda, među kojima su sloboda izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja u 198 zemalja i teritorija.
Kako se kotiramo
Građanski prostor u zemljama kategorizuje se u pet nivoa: “zatvoren”, “potisnut”, “opstruisan”, “sužen” i “otvoren”, na osnovu metodologije koja kombinuje više izvora podataka o slobodi udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja. Srbija je “opstruisani građanski prostor”, zajedno sa BiH, Grčkom i Mađarskom. Ovakva ocena odnosi se na okruženje u kojem vlast remeti rad organizacija civilnog društva, demonstranti su izloženi prekomernoj sili, a nezavisni mediji i sloboda govora su ozbiljno ograničeni.
Zašto je Srbija vraćena na listu
“Dok demonstranti istrajavaju u svojim zahtevima za odgovornošću i sistemskim promenama, vlast pokušava da uguši pokret novim naletom državnog nasilja”, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u. “Vlasti Srbije aktivno kažnjavaju građane koji javno postavljaju zahteve svojim liderima”, dodala je. Da bi ugušile studentske proteste, srpske vlasti su pokrenule talas nasilja policije i grupa povezanih s vladajućom strankom, uz masovna hapšenja, nadzor i zastrašivanje, navodi se u oceni CIVICUS Monitora.
Šta je još uočeno
Visoki državni zvaničnici su podržavali i pokušavali da opravdaju nasilje nad demonstrantima, navodi CIVICUS Monitor i podseća da su zvaničnici su takođe vršili pritisak na tužioce i sudije, optužujući ih za blagonaklonost prema demonstrantima i narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Neposredno pre protesta 28. juna, ponovo su emitovani novi prisluškivani razgovori, a vlasti su uhapsile osmoro studentskih aktivista ispred zgrada univerziteta. Pošto je sud odbio zahtev za pritvor, tužilaštvo je uložilo žalbu, piše u izveštaju.
J.G./Vreme